Jedinstvena izložba Karavađovih slika u rimskoj Palati Barberini

Istorijskom izložbom Rim odaje omaž maestru kjaroskuro tehnike, Mikelanđelu Meriziju Karavađu. Prvi put u svetu, u jednom kulturnom prostoru predstavljeno je više od 20 njegovih najznačajnijih remek dela. Među slikama, koje pripadaju raznim muzejima iz celog sveta, publika može da vidi i Karavađovu poslednju pronađenu sliku „Evo čoveka" (Ecce homo).

Biser barokne arhitekture, Palata Barberini, posle 370 godina ponovo je dom Karavađovih remek-dela. Dvadeset i četiri slike ispunjavaju prostor dramatičnim kompozicijama i slojevitom lepotom, ali neočekivano stvaraju i atmosferu blasfemije.

U biblijskim pričama Karavađov fokus svetla je na licima svetaca, a realno, pajtaša iz kafane sa kojima se Karavađo tukao, kartao, ubijao. Merizi inovator, renesansni uzvišeni sklad zamenio je surovom realnošću. Tako su sveci bez aure, odnosno ljudi sa društvene margine.

Moćni katolički kler zarad širenja vere, ali i večnosti sopstvenih imena pristao je na Karavađovu majstorsku, profanu religijsku ikonografiju.

„Karavađo svojom dvojnom ličnošću – revolucionarni slikar i nasilni čovek turbulentnog načina života – poprimio je dimenzije pravog mita. On je danas izuzetno voljen slikar, čije je stvaralaštvo najviše izučavano u poslednjih nekoliko decenija. Njegovo figurativno slikarstvo, životni likovi, autoportreti, kao i portreti prijatelja i prijateljica oživljavaju tadašnju svakodnevicu i na specifičan način dodiruju strune savremenosti“, ističe direktor Nacionalne galerije antičke umetnosti, Tomas Salmon.

Portret Marfea Barberinija pronađen 1963. prvi put je deo jedne postavke, ipak najviše pažnje izaziva slika Ecce homo, slučajno otkrivena u Madridu 2021. kada je jedna porodica odlučila da je proda za 1500 evra, ne sluteći da je reč o Karavađevoj slici.

Istoričarka umetnosti Marija Terzagi, stručnjak za Karavađa, prva je pozvana da dâ sud o originalnosti dela.

„Kada sam sliku videla uživo u Madridu prvi osećaj je bio kao da sam posle duže vremena srela starog prijatelja. Osim mog sentimenta, imala sam utisak da mi prijatelj ide u susret, što je izazvalo talas snažnih emocija. Znalo se da je Karavađo naslikao ’Evo čoveka’, ali jedno je kada nešto znate, a sasvim drugo kada se nađete ispred slike. Bilo je to direktno suočavanje sa Karavađovom vizijom. Izuzetno nadahnut i retko lep trenutak", naglašava Marija Terezagi.

Vreme slikarstva može da se računa na ono pre i posle Karavađa. Izuzetna je privilegija biti preplavljen tolikom lepotom i emocijama. To je moguće u Palati Barberini do 7. jula.