„Андрић и Италија“ – истраживање о утицају италијанске културе и уметности на дело нашег нобеловца

Представљена је књига „Андрић и Италија" професорке Марије Митровић у којој ауторка разматра професионалне, књижевне и личне везе великог писца са Италијом и италијанском културом.

Пратећи ангажовање нашег писца у дипломатској служби у Ватикану и Трсту двадесетих година 20. века, Марија Митровић говори о вишеструким утицајима италијанске културе и уметности на Андрићево стваралаштво.

„Главна мотивација ми је била то што кога год да сам срела у Италији, ко чита књиге, тај је прочитао На Дрини Ћуприја. Кад сам погледала податке о томе како и када је та књига објављена, она је објављена и пре Нобелове награде, али када је добио Нобелову награду издавач, тада највећи издавач у Италији, 'Мурадори', и едиције из тих година су два до три пута годишње по 60.000 примерака“, наводи проф.Митровић.

Иво Андрић је и пре одласка у Италију познавао италијанску културу. Читао је италијанске новине, пре него домаће, а велика страст су му ренесанси уметници.

По одласку у Италију, нуди свом издавачу да преводи Да Винчија, а у својим есејима пише о значајним италијанским псицима и промишља друштвену стварност Италије између два светска рата.

„Оно што је писао то су биле друштвене теме. Недавно је преведена серија његових текстова о фашизму. Ја сам била на презентацији, и била је професорка која предаје тај део историје Италије, и рекла је да ни данас не постоји тако комплексно и дубоко размишљање о фашизму међу стручњацима, историчарима“, додаје професорка.

Како ауторка наводи, све што је Андрић написао, сва његова запажања о друштвеним збивањима између два светска рата, као и размишљања о другим писцима, присутно је и веома се поштује у италијанској култури, а савремени данашњи писци и даље размишљају о њеоговј мудрости и сусрету Истока и Запада у његовом стваралаштву.