Pero Zubac: „Mostar i ja“ je testamentarna pesma, ali ne mora da znači da je poslednja

Poznati pesnik Pero Zubac ove godine obeležava dva jubileja – 80 godina života i 60 godina nastanka čuvene poeme „Mostarske kiše“. U jubilarnoj godini objavio je i pesmu „Mostar i ja“ kojom zaokružuje svoju poetsku priču o ovom gradu. O novoj pesmi, o čuvenim „Mostarskim kišama“, koje su samo u Moskvi svojevremeno štampane u više od 19 miliona primeraka, ali i nastupima na specifičnim poetsko-muzičkim večerima pod nazivom „Živa reč“, čuveni pesnik je govorio za RTS.

U Mostaru sam voleo neku Svetlanu jedne jeseni.

Jao kad bih znao, s kim sada spava, ne bio je glava, ne bio je glava.

Jao kad bih znao, ko je sada ljubi, ne bi mu zubi, ne bi mu zubi.

Jao kad bih znao, ko to u meni bere kajsije, još nedozrele.

Šezdeset godina otkad je objavljena čuvena poema Mostarske kiše, uz koju smo svi odrastali, Pero Zubac je napisao, može se reći, svoju testamentarnu pesmu, Mostar i ja, kojom je zaokružio ciklus o ovom čuvenom gradu i ljubavi prema njemu.

„Ovo je testamentarna pesma. Ne mora da znači da je poslednja, ali došla mi je jedne noći. Tako odjednom, pred ponoć, kao da mi je neko sipao reči. Mostar i ja. Šta je meni Mostar, a šta sam ja Mostaru, zna svaka latica u beharu. u Beharu“, kaže pesnik

Mostarske kiše posvećene su jednoj Svetlani. Međutim, to nije jedna žena, već četiri devojke koje ste Vi u mladosti voleli i koje su vam bile negde značajne.

„Znate, ja sam do te godine imao te četiri tzv. gimnazijalne ljubavi. Ljubavi! Dabome, sve platonske, u vrh glave s nekim poljupcem, držanjem za ruku, biskopske predstave, šetnje i tako. Četiri. I počne sećanje na jednu devojku, Mostarku, pa onda drugu koja je dolazila kod svoje sestre u Nevesinje, Beograđanku, pa onda na gimnazijalnu moju ljubav, pa onda na Miloševu majku, studentesu, što bi Miloš Crnjanski rekao. I napravim sve to. Ne postoji Svetlana“, otkriva Zubac.

Vaša poema prevedena je širom sveta, ali zanimljivo je da je samo u Moskvi objavljena u čak 19.750.000 primeraka.

„Tačno, tačno. Ima 20 prevoda, mislim. Ostalo je dva poljska prevoda, dva mađarska prevoda, španski, nemački, francuski, engleski, rumunski, albanski, švedski, italijanski… Ne znam, možda sam neki zaboravio.“

Nova pesma, Mostar i ja, u specijalnom izdanju Mostarskih kiša kao izbor Pere Zupca, odabrana sećanja, izašle su u ediciji Ex corde „Grafoprinta“ koja je uglavnom posvećena poeziji.

„Edicija je počela prvom knjigom posmrtno objavljenom Dobrice Erića, Srbija između četiri jabuke. Zatim je to krenulo svojim tokom i zajednički prijatelj, naš Mario Bralić, upoznao me sa Perom, našim divnim Perom Zupcem, koji je za mene uvek bio nešto posebno, i imao sam čast i sreću da uradim knjigu sa njegovim sabranim pesmama“, navodi urednik edicije, Tomislav Karadžić.

Na tekstove pesama Pere Zupca nastale su brojne kompozicije. Autor mnogih od njih je njegov sin Miloš i sam književnik, ali i kompozitor-kantautor. Zajedno sa prijateljima često održavaju jedinstvene poetsko-muzičke večeri.

„Mi naše nastupe zovemo 'Živa reč'. I uistinu je tako. Ljudi kada dođu da nas čuju mogu da poslušaju jednog pravog barda pesničkog, njegove uspomene, njegove stihove, sećanja na njegove prijatelje. Nešto jako, jako vredno što nigde nije zapisano. I mogu da čuju i nas kako pevamo poeziju“, ističe Miloš Zubac.