Najskuplja slika na svetu – šta određuje cenu jednog umetničkog dela

Spasitelj sveta, slika Leonarda da Vinčija, prodata je 2017. godine na aukciji u Njujorku za 450 miliona dolara i tako je postala najskuplja slika na svetu. Godinu dana kasnije, najskuplja srpska slika, Dva bašibozuka pred kapijom, Paje Jovanovića prodata je za 530 hiljada evra.

Pre aukcija na kojima se prodaju, ovakve slike šalju se na analizu kako bi se utvrdila autentičnost. Potom stručnjaci procenjuju vrednost.

„Imate blind ram, platno, bojene slojeve, i to su neki prvi slojevi koji govore o ceni. Sledeći nivo je sam autor, a treći nivo je nadogradnja koja bi se odnosila na galerijski posao, posao kritike. I onda poslednji nivo bi mogao da bude nivo koji se zove čuvanje. Znači kada neka slika stoji neko vreme na nekom javnom, polujavnom mestu ili u privatnoj kolekciji, ona posle nekih godina takođe dobija jedan sloj i to sve u konačnici na tom sekundarnom market obrazuje cenu jednog dela", objašnjava Bojan Muždeka, direktor galerije.

Pojedina umetnička dela su visoko kotirana na međunarodnom tržištu zbog teme. Paja Jovanović je bio orijentalista. Njegova slika Ukrotitelj zmija privukla je pažnju bogataša na severu Afrike i kupljena je za 117 hiljada funti.

„Nije slučajno da danas dela Nadežde Petrović izuzetno privlače pažnju iz više razloga. Pre svega imate jednu osobu koja je bila energična, snažna i dobro rešavala likovne probleme, potpuno u skladu sa evropskim vrednostima“, ističe Nikola Kusovac, istoričar umetnosti.

Slika, kažu procenitelji, ne sme da vređa ukus i mora biti znalački urađena. Kada stave sve parametre na papir, stručnjaci procene vrednost dela. Tako su i Jovanovićeva i Da Vinčijeva slika kupljene za oko pet puta više novca nego što su procenjene. Cena varira od broja kupaca. Jedan kupac – jedna cena. Deset kupaca – delo postaje znatno skuplje.

„Delo vredi onoliko koliko za njega možete da dobijete. Mogli ste dela Save Šumanovića da kupite za nekoliko hiljada maraka. Danas, više ne sanjajte taj san. On će ići sa indeksom 10, 15 puta više", ističe Nikola Kusovac.

„Kada je slika istog autora nastala u istoj godini, istog formata, korišćena ista paleta boja, međutim te dve slike su ponuđene u istoj godini na aukcijskim prodajama. Jedna je bila  pet puta skuplja. U pitanju je Mark Rotko. Ova koja je bila skuplja, bila je u čuvenoj kolekciji koja je izjavila da je to prva apstraktna slika koju su oni kupili. A taj period apstrakcije pedesetih i šezdesetih u Americi je bio jako značajan“, napominje Muždeka.

Na sreću, vredna umetnička dela nisu dostupna samo onima koji imaju toliko novca. Za cenu jedne ulaznice najvrednije što su svetski velikani ostavili izloženo je u muzejima širom sveta, Luvru, Metropolitenu, Narodnom muzeju u Beogradu.