I posle sto godina nadrealizam ne izlazi iz mode

Narodni muzej Srbije tokom decembra predstavio je izložbu „Pred jednim zidom“ i dela nadrealista koji su odbacujući konvencije izneli na svetlost dana najdublje, nesvesne impulse i autentične unutrašnje slike. Posebno se izdvaja zbirka Rastka Petrovića koja spaja evropsku avangardu i afričku umetnost.

U fotografiji nadrealisti su prepoznali polje za kreativni eksperiment i istraživanja. Izložba „Zadržano bekstvo nadstvarnosti“ u Muzeju primenjene umetnosti može se videti do kraja januara.

„Glavni razlog zbog kog smo se opredelili za temu fotografije u beogradskom nadrealizmu jeste taj što se najveći deo fotografske zaostavštine čuva upravo u Muzeju primenjene umetnosti. To su prvenstveno fotografije i negativi Nikole Vuča, zatim fotografije i fotogrami Stevana Živadinovića – Vana Bora i fotogrami Marka Ristića“, objašnjava autorka izložbe, Jelena Perić.

Aktuelna izložba Muzeja savremene umetnosti „Aktivitet“ obuhvata 100 godina nadrealizma – od prepiske Bretona i Ristića iz 1924. do radova savremenih umetnika koji taj pokret doživljavaju kao svoju preteču i inspiraciju. Izložba je podeljena u 12 celina, neke od tema su san i snevanje, nadstvarno, poetika multimedije i igra, a publika je svih generacija.

„Deca su zanimljiv segment publike. Nadrealisti su jako voleli decu i radili sa njima upravo iz te pozicije nesvesnog i slučajnog, koje oni razvijaju u kontekstu da postoji likovnost u svakom čoveku, a da zapravo kroz dete to najspontanije izlazi“, ističe Una Popović, kustoskinja Muzeja savremene umetnosti.

Beogradski nadrealizam je jedinstven umetnički pokret koji je nastao istovremeno, razvijao se zajedno sa sličnim pokretima u velikim umetničkim centrima i tako pružio značajan doprinos svetskoj avangardnoj baštini. Vek je protekao, a nadrealizam ne izlazi iz mode.