Јединствена изложба Каравађових слика у римској Палати Барберини

Историјском изложбом Рим одаје омаж маестру кјароскуро технике, Микеланђелу Меризију Каравађу. Први пут у свету, у једном културном простору представљено је више од 20 његових најзначајнијих ремек дела. Међу сликама, које припадају разним музејима из целог света, публика може да види и Каравађову последњу пронађену слику „Ево човека" (Ecce homo).

Бисер барокне архитектуре, Палата Барберини, после 370 година поново је дом Каравађових ремек-дела. Двадесет и четири слике испуњавају простор драматичним композицијама и слојевитом лепотом, али неочекивано стварају и атмосферу бласфемије.

У библијским причама Каравађов фокус светла је на лицима светаца, а реално, пајташа из кафане са којима се Каравађо тукао, картао, убијао. Меризи иноватор, ренесансни узвишени склад заменио је суровом реалношћу. Тако су свеци без ауре, односно људи са друштвене маргине.

Моћни католички клер зарад ширења вере, али и вечности сопствених имена пристао је на Каравађову мајсторску, профану религијску иконографију.

„Каравађо својом двојном личношћу – револуционарни сликар и насилни човек турбулентног начина живота – попримио је димензије правог мита. Он је данас изузетно вољен сликар, чије је стваралаштво највише изучавано у последњих неколико деценија. Његово фигуративно сликарство, животни ликови, аутопортрети, као и портрети пријатеља и пријатељица оживљавају тадашњу свакодневицу и на специфичан начин додирују струне савремености“, истиче директор Националне галерије античке уметности, Томас Салмон.

Портрет Марфеа Барберинија пронађен 1963. први пут је део једне поставке, ипак највише пажње изазива слика Ecce homo, случајно откривена у Мадриду 2021. када је једна породица одлучила да је прода за 1500 евра, не слутећи да је реч о Каравађевој слици.

Историчарка уметности Марија Терзаги, стручњак за Каравађа, прва је позвана да дâ суд о оригиналности дела.

„Када сам слику видела уживо у Мадриду први осећај је био као да сам после дуже времена срела старог пријатеља. Осим мог сентимента, имала сам утисак да ми пријатељ иде у сусрет, што је изазвало талас снажних емоција. Знало се да је Каравађо насликао ’Ево човека’, али једно је када нешто знате, а сасвим друго када се нађете испред слике. Било је то директно суочавање са Каравађовом визијом. Изузетно надахнут и ретко леп тренутак", наглашава Марија Терезаги.

Време сликарства може да се рачуна на оно пре и после Каравађа. Изузетна је привилегија бити преплављен толиком лепотом и емоцијама. То је могуће у Палати Барберини до 7. јула.