Predstava „Pupin – poslednji san“: Teatar u službi popularizacije kulturnog i istorijskog nasleđa

„Dramu sam napisala na osnovu Pupinove autobiografije za koju je dobio Pulicerovu nagradu, kao i njegove knjige Nova reformacija, ali tu su, takođe, narodne poslovice, epska poezija, nešto što je okosnica našeg identiteta, stub religije, a Pupin je, iako naučnik, bio duboko religiozan“, navodi glumica Vjera Mujović, autorka drame.

U meri u kojoj kamerni format duodrame dozvoljava, autori se u predstavi bave odnosom nauke i religije, života i smrti i odnosom majke i sina.

„Odnos majke i sina uvek nosi puno emocija, a s druge strane u tom odnosu leži verovatno i karakter neke ličnosti. U ovoj predstavi mi želimo to da pokažemo zato što je to istina. Pupin je prema majci gajio izuzetan pijetet i poštovanje. Čovek koji nije mogao da stoji na nogama u svojim poznim godinama, svaki put kada je govorio o svojoj majci morao je da ustane iz poštovanja. Svetski priznat doktor nauka, jedan od desetoro najbogatijih ljudi u Americi u to vreme i dalje priča o svojoj majci koja je, iako nepismena, znala 150 psalama napamet, zadržao je taj odnos poštovanja do poslednjeg dana. Ja sam se uvek pitao zašto je to tako", ističe reditelj Miloš Pavlović.

Dodaje da je, po njegovom mišljenju, za ovo društvo, za kulturu sećanja jako važno da naučnici kao što su Mihajlo Pupin, Nikola Tesla, Milutin Milanković, budu bliži narodu od estradnih zvezda.

„Ukoliko govorimo samo o materijalnim vrednostima, Pupinov doprinos Kraljevini Jugoslaviji, državi čiju mi tradiciju sada nasleđujemo, bila je donacija od više od 30 milijardi dolara sadašnje vrednosti, to je novčana vrednost, a da ne govorim o drugim kulturnim, političkim doprinosima. Istaći ću njegov doprinos nauci i tehnici, pre svega, u oblasti telekomunikacija – ono što mi znamo jesu Pupinovi kalemovi, ali ne znamo da su bar tri patenta u našim mobilnim telefonima Pupinovi patenti. Čak se i jednog svog patenta odrekao u korist svog studenta. Dobro je da ljudi znaju o ličnostima koje su svojim radom doprinele da ovaj svet bude bolji i lepši“, napominje Pavlović.

Na dodeli nagrade „Džon Fric”, koju dodeljuje Američko udruženje inženjerskih društava, 1932. godine, Mihajlo Pupin je izjavio: „Osvojili smo sile toplote i elektriciteta, ali dok ne osvojimo najvažniju silu, silu ljubavi, najveću silu energije, nismo ništa osvojili. Propadaćemo u ratovima i ekonomskim krizama. Treba nam sila ljubavi!”

„Da se u ovoj predstavi, osim ljubavi, govori o patriotizmu, potvrđuju vrednosti vere i verovanja, rada, radenosti, odanosti, poštenja i pokornosti,” dodaje Vjera Mujović.

Za predstavu Pupin – poslednji san u kojoj Pupina igra Dušan Matejić, majku Pijadu Vjera Mujović, muziku je uradio Rade Radivojević, a kostim Igor Todorović.

Predstavu Pupin – poslednji san u Muzeju nauke i tehnike publika može pogledati jednom mesečno.