Vladislav Bajac: Sajam knjiga je jedna ekskurzija u lepši život od stvarnosti

Sutra otvarate sajam knjiga, jedno od najposećenijih manifestacija kod nas i u regionu. Šta ćete poručiti posetiocima?

– Moj „posao“ je verovatno da možda ulepšam taj dan i dane koji predstoje, zato što je to jedna ekskurzija u lepši život od stvarnosti, koji na kraju krajeva govori nešto o umetnosti generalno, a književnosti posebno. A to je da taj život u knjigama jeste nešto posebno, zaista, i da pomoću njih gradimo jedan odnos o kojem ljudi često ne razmišljaju, a to je kakav je odnos između onoga koji piše i onoga koji čita, bez pretenzija da definišemo šta je knjiga, ali knjiga je sve i svašta i o njoj ću nešto govoriti.

Jeste li imali neku inspiraciju kada je reč o govoru, rekli ste da ste pročitali govor Matijasa Enara?

– Jesam. Dobro je što se razlikuju i što će se međusobno zapravo dopunjavati i neće biti ni malo slični jedan drugome.

Francuska je počasni gost Sajma knjiga, odakle nam u goste dolaze Matijas Enar, Patrik Beson, Erik Emanuel Šmit i mnogi drugi pisci. Kojem susretu sa piscima iz sveta se najviše radujete?

– Eto, pomenuo sam Matijasa Enara iz više razloga. Ja njega poznajem. On je čovek koji je sličan u interesovanjima i temama svojih knjiga kao što ja radim i između ostalog, pošto sam i izdavač, kuća „Geopoetika“ koju sam vodio i vodim delimično, je verovatno i bila prvi izdavač koja je objavio jednu od njegovih knjiga na srpskom jeziku. Osim toga, to je jedan divan, apsolutno zanimljiv čovek i privatno, a i po ovim drugim kriterijumima.

Svi znamo da je Sajam knjiga važno mesto susreta posetilaca i pisaca, ali koliko je to i dalje važno mesto susreta samih pisaca? Čuli smo akademika Dušana Kovačevića koji kaže da je nekada na Sajam dolazio sa Pekićem, sa Mihizom, sa Kišem. Koliko i dalje ima tog zajedništva među piscima?

– Ima ga, ali ne dovoljno. Ipak su okolnosti i promene načina života, viđenja, tržišta, izdavaštva generalno, promenili te okolnosti i nažalost ta lepota druženja nije više ni u količini ni nivou onoga što je nekada bilo. Uostalom, možda smo živeli nekada i u nekim romantičnim vremenima koja su to podrazumevala. Time ne pravdam tehnološki napredak i sve ono što je njegova posledica, ali činjenica je da je dovoljno pisati i čitati knjige u samoći, ali ako ste u situaciji da se družite sa piscima, onda je to zaista nešto neponovljivo što neću reći da ulazi u istoriju, ali je sigurno bitno za mnogo šta što se ne vidi iza kulisa knjiga i književnosti.

Vi ste pre svega pisac, ali i izdavač. Osnovali ste „Geopoetiku“, a izdavaštvo će biti važna tema, kao i svake godine. Biće upriličena i tribina Izdavaštvo i javni interes. Koliko izdavaštvo uspeva da odoli izazovima, kao što su piraterija, komercijalni pritisci i da i dalje radi u javnom interesu?

– Nezgoda je generalno, što kultura, a posebno izdavaštva, ne zauzima prostor koji možda zaslužuje. Dakle, veći, širi, vidljiviji. Problema ima puno. Oni nisu vidljivi i o njima se mnogo ne govori. I ovo je jedna od prilika bila, kada smo mi iz Udruženja profesionalnih izdavača Srbije, čiji sam ja i predstavnik u odboru Sajma inače, organizovali sa francuskim gostima tu divnu priliku da razmenimo iskustva i nešto naučimo od francuske kulture, jer je ta kultura zaista, znamo svi, razvijena, ozbiljna i ima popriličan broj ne samo iskustava, nego i rešenja za probleme koji se pojavljuju. A javni interes je nesumljiv i tamo i ovde.

Dakle, od piraterije do čak pitanja nagrada piscima i načina kako da produbimo saradnju nadalje. To će biti osnovne teme, ali važno je to što uz pisce koji su uvek imenima na višem pijedestalu, ovoga puta dolaze izuzetno važne ličnosti sveta kulture Francuske. Dakle, prvi ljudi različitih institucija koji se bave knjigom, što u inostranstvu što unutar Francuske i to zaista jedna podobra delegacija koja će učiniti očigledno taj razgovor, celodnevni razgovor na Sajmu u ponedeljak, vrlo, vrlo kvalitetnim.

Već se govori o tome da nije sigurno da će Sajam knjiga sledeće godine biti na istom mestu. Hoće li se manifestacija promeniti ako se izmesti?

– Moguće.Teško je biti prorok. Imam utisak da niko nema informaciju o tome šta i kako nadalje. Jasno je jedino da će ovaj prostor biti poslednji i ja sam lično pomalo setan zato što imam utisak kao da nešto i zatvaram, a ne samo otvaram.

Ali s druge strane, možda je moguće nešto novo što je neophodno, a da mi to ne znamo. Dakle, od mnogih struktura zavisi šta i gde će biti nadalje. Ako Sajma ne bude ovde, ne zaboravimo, ne pitaju se samo institucije države, pitaju se izdavači, pitaju se pisci, pita se publika. Prema tome, imamo vremena, valjda, da smislimo ili vidimo šta, gde i kako ubuduće.

Ove godine obeležavaju se i značajni jubileji: 80 godina od izlaska knjige Mali princ, 190 godina od rođenja Jovana Jovanovića Zmaja, 140 godina od rođenja Franca Kafke, a sve to će od sutra moći da se vidi na Sajmu knjiga koji u 18 časova otvara Vladislav Bajac.