Bili smo na rođendanu Hora bečkih dečaka

Dok je odraslima raslo uzbuđenje i nervoza, dečacima kao da je bio jedan uobičajeni majski dan.

Navikli na stotine koncerata, nastupa i proba tokom godine, uredno obučeni u svoje ispeglane teget mornarske uniforme, izašli su na binu Zlatne dvorane prestižnog Muzikferajna kao pravi profesionalci, nonšalantno, kao da to nije ništa i kao da pre njih ovde nisu koncerte imala najveća imena svetske klasične muzike.

Karte su bile rasprodate nedeljama unapred. A kako i ne bi - ne slavi se često 525. rođendan!

Hor bečkih dečaka zvanično je osnovan 1498, kada je car Maksimilijan I premestio dvor u Beč i reorganizovao dvorsku muziku tako što je, kao njen deo, oficijelno započeo sa radom i hor dečaka.

Danas funkcioniše kao privatna organizacija i čine ga četiri hora sa po 25 mladih pevača (uzrasta od 10 do 14 godina), koji nose imena poznatih austrijskih kompozitora: Mocarta, Šuberta, Hajdna i Bruknera.

Franc Šubert i braća Mihael i Jozef Hajdn inače su i sami bili njegovi članovi. 

Horovi se smenjuju na turnejama širom sveta. Dok jedni idu u školu u Beču, drugi su na turneji. Godišnje održe i po 300 koncerata.

Među stotinu dečaka u horu, jedan je iz Srbije – 13-godišnji Beograđanin, Teodor Gregor Ilić. Talentovani Teo već četiri godine zbog toga živi u njihovom internatu u Beču, odvojen od roditelja i brata blizanca, a o njegovom pevanju predsednik hora Gerald Virt ima samo reči hvale. 

Jedan je od vodećih solista u horu, prošlo leto je, umesto na raspustu, proveo u Salcburgu, pevajući u operi Čarobna frula na Salcburškom festivalu, a istu ulogu igra i u Bečkoj državnoj operi i Bečkoj narodnoj operi. Za nedelju dana, na koncertu u Melku pevaće duet sa čuvenim svetskim tenorom Mihaelom Šadeom. Impresivna karijera za samo 13 godina života.

Jubilarni koncert, održan pod pokroviteljstvom austrijskog predsednika Aleksandera van der Belena, bio je poseban i po tome što je na njemu prvi put na sceni bilo više od 200 pevača, jer su osim tri hora bečkih dečaka (Hajdn hor je na turneji u Japanu), pevali i novi Hor bečkih devojčica, Juventus hor srednjoškolaca, Hor primus mlađih đaka iz pripremnog razreda, te Vienensis hor veterana, bivših Bečkih dečaka. 

U moru glasova različitih generacija dominirali su anđeoski vokali dečaka, koji su, pod dirigentskom palicom Geralda Virta, izveli repertoar koji je obuhvatio i sve kompozitore čija imena horovi nose. Bila su tu dela Šuberta, Hajdna, Bruknera, vokalna obrada popularne Mocarove Male noćne muzike, ali i prepoznatljivi bečki valceri Johana i Jozefa Štrausa.

Najveće aplauze pobrale su i gospel obrada Betovenove Himne radosti, uz pratnju na klaviru Manuela Hubera, kao i vrhunska a kapela numera Brukner hora sa temperamentnim dirigentom Manolom Kanjinom.

Završnica je bila rezervisana za tradicionalne bečke Matrozen polku i Kajzer valcer, nagrađene višeminutnim stojećim ovacijama. Da je napolju umesto dosadne kiše padao sneg, učinilo bi vam se da je 1. januar i da ste na Novogodišnjem koncertu.

Slavljenik je više nego opravdao očekivanja. Bio je čio, veseo, raspoložen i, rekla bih, neuobičajeno mladolik za jednog 525-godišnjaka.