Pero Zubac : U "Mostarskim kišama" su četiri žene, otkucao sam je na tuđoj mašini i tuđem papiru

"U Mostaru sam voleo neku Svetlanu jedne jeseni" - čuveni su stihovi poeme "Mostarske kiše" Pere Zupca. Ove i druge pesme poznatog pisca mogla je da čuje publika u SKC-u na poetsko-muzičkoj večeri pod nazivom "Razgovori sa gospodinom", na kojoj je učestvovao i njegov sin Miloš, koji je očeve i druge stihove komponovao i izveo na gitari. Čuveni pesnik je za RTS govorio o tome kako je nastala poema.

"Dugo ja nigde nisam bio", kaže Pero Zubac na pitanje zašto dugo nije bio u Beogradu.

Kaže da je valjda jedini nebeograđanin kome je dodeljen "Zlatni beočug".

Na pitanje kako je nastala poema Mostarske kiše koju je napisao kada je imao samo dvadeset godina, Zubac šaljivo kaže da je bolje da je imao više.

"Sasvim slučajno. To je skup nekakvih sećanja na rane senzacije, zaljubljivanja. A iz ovih godina vidim da su to bile prave ljubavi, samo platonske ljubavi, skoro bez taktilnosti, pisma, držanje za ruke, šetanja", kaže pesnik.

U Mostarskim kišama je, priča Zubac, od četiri žene napravio Svetlanu.

"To su četiri devojke u koje sam se do 20. godine zaljubio. Mirjana je Mostarka, Ljiljana je Beograđanka iz Sarajevske 8, nažalost sada na Topčiderskom groblju. Vera je Nemica iz Osijeka i Dragana je moja buduća supruga i sve donedavno, dok nije otišla na drugu obalu, provela je sa mnom 50 godina sretnog života. Od njih četiri sam napravio Svetlanu", ispričao je Zubac.

Kaže da je svoju najčuveniju poemu otkucao na pisaćoj mašini bez indiga.

"Nije moja mašina, nije moj papir, u kancelariji jednog mog prijatelja, noću. On je otkucao svoje pesme da pošalje u Zagreb, meni bilo dosadno da čekam. To je najbolje Milan Komnenić rekao, da su Mostarske kiše neponovljivi krik mladosti", kaže Zubac.

U časopisu "Rabotnica" u Moskvi Mostarske kiše postigle su tiraž od 19.750.000 primeraka.

"Ja nisam verovao, unutra u časopisu, na pretposlednjoj strani, piše: dato u štampu tada i tada, izašlo tada i tada, u tiražu od 19.750.000 primeraka", ističe Zubac.

Na pitanje koje su mu pesme bile najvažnije, kaže da ima pesama za koje je emotivno vezan i koje ga vraćaju u neko doba u kome je mogao da bude opčinjen nečim, nekim događajem, lepotom, tugom. I te pesma, kaže, obično zna napamet.

Teže je, navodi, pisati za decu.

"Ja dugo pišem jednu knjigu za decu, po tri, četiri godine. A ovo pišem u naletima, evo sad u doba korone nisam napisao skoro ništa, a imao sam vremena koliko hoću i razloga koliko hoću", kaže Zubac.

Na pitanje koji je njegov životni moto, kaže: "I kad si sam, pokušaj da ne budeš sam".