Heroine duha – Marija Ilić Agapova

Potekla je iz porodice poljoprivrednika i vinogradara iz okoline Knina. Rođena je 14. avgusta 1895. i bila je najmlađe od trinaestoro dece. Školovala se na ruskom Institutu za devojke na Cetinju, završila je Državnu realku u Splitu i Pravni fakultet u Zagrebu, na kome je i doktorirala (1923).

Svoju ljubav prema istoriji želela je da razvija na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali ga nije završila. Svejedno, to je nije omelo da nastavi da gaji i širi svoju ljubav prema ovoj oblasti i napiše izuzetno delo – "Ilustrovana istorija Beograda", u kojoj je ujedno iskazala i svoju opčinjenost ovim gradom. Knjiga je izdata 1933. kao "prvo izdanje Dečje biblioteke", a deca su sa velikom "pažnjom, oduševljenjem i zanosom" na posebno organizovanim čitanjima knjige slušala sve što im se o istoriji grada govorilo. Ova knjiga, kao i mnoga ostala dela Marije Agapove, deo su fonda Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković".

Bila je veoma ambiciozna i predana svakom poslu kojim se bavila. Njeno interesovanje obuhvatalo je istoriju, sociologiju, književnost, a bavila se i pitanjima vanškolskog prosvećivanja. Podizala je svest o važnosti i radila na razvijanju navike čitanja kod dece i omladine i ovu aktivnost ustanovila kao jednu od najvažnijih funkcija biblioteke. Posebno se zalagala za usavršavanje bibliotekara i bila je inicijator prvog bibliotekarskog kursa koji je zasnovan na njenoj knjizi "Javne biblioteke", koja se može pronaći u fondu Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković".

Zasluge i dostignuća Marije Agapove u oblasti bibliotekarstva jesu ključne za moderan razvoj ove oblasti, ali i generalno kulturnih institucija u Srbiji. Kao bibliotekarka je radila od 1929. godine, upravnica Biblioteke grada Beograda postala je 1932, a od 1941. rukovodila je i Muzejom grada Beograda. Neprestano je radila na širenju kruga svojih saradnika koji su bili stručnjaci u različitim oblastima, ne bi li njihovo iskustvo i znanje iskoristila da unapredi rad ovih institucija. Podizala je svest o značaju povezivanja bibliotekara na međunarodnom nivou.

Volela je jezike i znala je ruski, francuski, engleski, nemački, italijanski, latinski i češki. Bavila se prevodilačkim radom i bila je članica Udruženja prevodilaca Srbije. Bila je lektorka za ruski i italijanski jezik, a držala je i večernje kurseve jezika odraslima.

Ljubomir Duraković ističe da se "među bibliotečkim radnicima u Jugoslaviji, koji su se bavili pisanjem, dr Marija Ilić Agapova nalazila na čelu". Svakako prednjače njeni bibliotekarski radovi, ali s obzirom na to da je bila načitana i obrazovana, mogla je da piše o raznim temama.

U Beogradskim opštinskim novinama, koje su deo digitalizovane zbirke istorijskih novina Univerzitetske biblioteke, nalazi se pregršt članaka koje je pisala Agapova o tom za nju tako divnom gradu Beogradu i njegovim znamenitim ljudima. Neki od njih su "Kroz stariju i noviju literaturu o Beogradu", "Znamenita Beograđanka Nadežda Petrović kao nacionalna radnica", "Kratki pregled istorije Zemuna", "Iz starih dela o Beogradu" i mnogi drugi.

Bila je pobornica za prava žena, zalagala se za ravnopravnost i vodila upornu borbu. Ljubomir Duraković piše da kada je u Beogradu, gradu koji je posebno volela, održala predavanje o problemu žena, zavoleli su je Beograđani i Beograđanke, pa su joj omogućili da ostane u njemu.

Kako bi odala počast ovom vrsnom stručnjaku i izuzetnoj bibliotekarki, Biblioteka grada Beograda ustanovila je 2001. godine nagradu "Marija Ilić Agapova", namenjenu najboljem i najuspešnijem bibliotekaru glavnog grada, koji je svojim radom dao naročit doprinos bibliotekarstvu Beograda.