Čista muzika umesto spektakla: Konstantin Emeljanov u Kolarčevoj zadužbini

Posle Beograda, Konstantina Emeljanova slušaće i publika u Nišu. Pijanista je o nastupima, programu i odnosu sa publikom govorio za Dnevnik RTS-a.

– Kada nastupaš u novom gradu i na novom mestu to je uvek uzbudljivo, malo sam i nervozan jer to je ipak nova publika za mene, ali sam siguran da će biti sjajno iskustvo. Ipak, Rusija i Srbija imaju dugu istoriju.

O Srbiji najviše znam od Kusturice. Sećam se kada sam bio student, njegovi filmovi su bili jako popularni, i dalje su, ali sećam se da smo ih gledali na akademiji, i osetio sam iz njegovih filmova da su ljudi ovde otvoreni, topli i ljubazni.

Vaša izvođenja često opisuju kao mirna, čista, tehnički perfektna. Kako biste vi opisali svoj umetnički stil?

– Teško je opisati stil, bolje da o tome govori publika, bolje da govorim o pristupu. Smatram da je najvažnije u mojoj profesiji iskrenost, jer moraš da budeš iskren prema publici, kompozitoru i prvenstveno prema sebi. Mislim da je najvažnije pronaći put do ideja kompozitora. To je i najbolji put do publike.

Kako pripremate program za ovakve koncerte?

Na Kolarcu sviram dve različite epohe, Barok i 20. vek. Bah, naravno, uvek Bah i Manuel de Faljo, španske melodije, to je uvek publici interesantno. Sviraću i čuveni ruski balet Prokofjeva Romeo i Julija.

Kako biste voleli da vaš nastup ostane upamćen?

– Želim da publika oseti nešto. To mogu biti različite emocije, nekada je to nešto svetlo, nekada tamno, ali najvažnije je da ne budu ravnodušni. Želim da u njima izazovem emociju.