„Ко то беше Краљевић Марко?" – јединствена изложба у Етнографском музеју

Изложба посвећена Марку Краљевићу посебно је значајна и намењена је примарно деци. „Реч је о изложби која за тему има најпознатијег лика српске народне епике који је за генерације током векова био једна врста симбола борбе за слободу, борбе за правду, правдољубивости, јунаштва, али и заштите оних који су слабији и сиромашни.

„Марко Краљевић је тај епски лик који је од Трста на западу можемо рећи до, све до Свете горе, односно до Егејске обале на југу и до Сант Андреје на северу, генерације наших предака одржавао у вери да ће доћи тренутак када ће се изборити за правду и слободу“, рекао је министар Селаковић.

Након записивања онога што је била усмена народна књижевност, свака генерација се трудила да да свој печат о Краљевићу Марку. Плејада наших сликара током деветнаестог века сликала је његов лик, од Ђуре Јакшића, Паје Јовановића до Мине Вукомановић Караџић.

„Изложба јесте један од покушаја да заинтересујемо младе данас када су они опседнути Марвеловим ликовима, када су опседнути цртаним филмовима и видео игрицама које немају баш везе са нашим националним наслеђем. То ћемо покушати да урадимо преко ове изложбе“, додао је министар.

Изложба је интерактивног типа и захтева учешће посетилаца.

Након Београда изложба ће бити организована и у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и у Чачку, Ваљеву, Ужицу, Зајечару, и градовима Републике Српске.

„Имали смо генерације предака који су стасавали на усменој књижевности. За њих су овакви ликови били присутни у сваком дану када се увече уз ватру, уз огњиште, уз неко прело или неки посао, говорило управо о српској епици, о нашем културном наслеђу које је тада било углавном преношено на усмени начин, а сада је то код нас само у уџбеницима. Ми желимо да изађемо из онога што је у најужем смислу речи уџбеник и школа. Зато је ова изложба. Зато сам уверен да ћемо у неком наредном периоду имати и први цртани филм намењен деци управо са темом Краљевића Марка као најпознатијег јунака наше народне епске поезије“, истиче Селаковић.

Резултати пројекта „Градови у фокусу“

У градовима Србије, постоји одређени бриј великих важних објеката културе које треба одржавати и у оквиру пројекта „Градови у фокусу“. Недавно је у Бечеју потписан уговор о финансирању обнове.

„Бечеј је општина која има сјајан музеј, сјајан по својим збиркама, по ономе што чува у својим фундусима. Међутим, зграда музеја у Бечеју саграђена је у деветнаестом веку. Кров те зграде од када је саграђена, није мењан. Убедљива већина тога простора уопште није за употребу зато што већ дуже од деценије тај кров је проблематичан. Ми смо потписали уговор са доктором Вуком Радовићем, председником Општине Бечеј, обезбедили двадесет милиона динара. Уверен сам да ће ових дана и општина и покрајина обезбедити остатак новца. Мислим да је четрнаест запета шест милиона динара и креће се у велику обнову музеја у Бечеју“, најављује министар културе.

„Ми смо посебно поносни на програм ‘Градови у фокусу‘ јер је реч о програму који је основан 2016. године. Од тада до данас кроз овај програм Министарство културе, које није пребогато министарство, инвестирало је, то јест суинвестирало је заједно са нашим градовима и општинама широм читаве Србије, више од две милијарде триста осамдесет милиона динара“, каже гост Јутарњег програма.

Селаковић додаје да је од 2016. године Србија почела у свакој години да бележи стопу привредног раста и да је на предлог тадашњег председника Владе, данашњег председника Републике, уведена посебна форма суфинансирања пројеката у области културне инфраструктуре.

„Ја сам се потрудио да у претходних тридесет и два дана обиђем укупно тридесет осам општина и градова. Убедљива већина њих, дакле осам, двадесет осам је везана за програм ‘Градови у фокусу‘. У низу општина попут Кучева, Босилеграда, Александровца, Беле Цркве, у овом тренутку завршили смо Деспотовац… Дакле, Министарство културе је помогло да се центри за културу или домови културе у потпуности обнове и заиста смо поносни на то“, истиче Селаковић.

Многи музеји, библиотеке, архиви и галерије обновљени су управо захваљујући овом конкурсу. Планова има још ,међу којима је и музеј стакларства у Параћину.

„Нови пројекти су везани за нешто што је и саставни део програма ‘Скок у будућност Србија 2027; у припреми за Експо и нису везани за Београд. Нисмо имали музеј стакларства, али следеће године у Параћину славимо сто двадесет година традиције стакларства“, каже Селаковић.

Програм се зове „Градови у фокусу“ јер култура не сме да буде резервисана само за велике градове, а право учешћа немају Београд и Нови Сад.

Министар је рекао да је остало да посети још две Врњачку Бању и Књажевац: „Нажалост, општину Зубин Поток нисам у прилици да посетим јер ми је забрањен улазак на Косово и Метохију, сада већ добрих осам година, али уверен сам да ће Зубин Поток добити свој нови дигитални биоскопски пројектор и да ће поново радити биоскоп у Зубином Потоку и да ће наша браћа и сестре у Ибарском Колашину моћи да уживају и у филмским пројекцијама које ће моћи да се организују од сада свакога дана“.

„Дани Врања" и посебна изложба у најави

Једна од важних манифестација на које је министар скренуо пажњу су Дани Врања: „Дани Врања су за нас значајни из више разлога. Прво, ово је година у којој славимо стопедесету годишњицу рођења најпознатијег Врањанца, нашег Боре Станковића. С тим у вези покренули смо један национални пројекат. То је обнова Харемлука у Врању као новог објекта, то јест новог дела сталне поставке Народног музеја у Врању и на томе се увелико ради. Међутим, ми ћемо у Врању, ја сам уверен негде тридесетог, тридесет и првог, дакле крајем месеца, отворити једну изложбу која сада гостује по читавом свету. Реч је о изложби, такође модуларна интерактивна изложба, Српски средњовековни споменици у опасности. Она је отворена крајем новембра 2022. у Паризу“.

Изложба представља наша четири најзначајнија споменика културе на Косову и Метохији који су уписани у Унесков регистар.

„Реч је о манастирима Пећка патријаршија, Грачаница, Високи Дечани и Саборна црква у Призрену, средњовековна Саборна црква у Призрену Богородица Љевишка. Већином је та изложба гостовала у земљама које заступају и наше интересе у заштити суверенитета на Косову и Метохији. Углавном и у тим државама народ не зна зашто је нама Косово и Метохија важно, а са овом изложбом која иде по свету и коју смо почели да организујемо после Бањалуке и по Србији, ми уствари подижемо свест о значају, прво, нашег културног наслеђа на Косову и Метохији, а друга ствар је свест о томе колико је оно изложено опасности, реалној опасности, јер подсетићемо се није толико давно био ни 17. март. Није се толико давно ни догодило да сто педесет и пет наших цркава и манастира широм Косова и Метохије буде запаљено, уништено, оштећено. И ми ову причу морамо да понављамо како себи, тако и другима, али наравно и да градимо свест о значају наше културне баштине“, наглашава Селаковић.

„Када је реч и о Краљевићу Марку, када је реч и о великим људима из нашег рода који нису познати само зато што су били владари или војници, о Тесли, о Пупину, о Миланковићу, о Надежди Петровић, о Милеви Марић Ајнштајн… Народ који не негује културу памћења о својим великанима неће ни имати великане у будућности. Ми уствари негујући ову културу памћења градимо своју будућност и врло добро знамо куда идемо“, закључио је министар културе Никола Селаковић.