Dejan Stojiljković: Čitavog života pišem knjige kakve bih sam voleo da pročitam

Na pitanje da li je bolje prvo pročitati knjigu ili pogledati seriju Dejan Stojiljković misli da je najbolje prvo pročitati strip-adaptaciju koja je negde između serije i knjige.

„Radi se o adaptaciji, dakle, oni koji su čitali knjigu ne treba da očekuju 'kopi-pejst' verziju romana jer je faktički nemoguće knjigu od 300 strana razvući na 10 sati filma", napominje pisac.

To da li će serija probuditi istu emociju kao i knjiga, Stojiljković kaže, da zavisi od gledalaca.

„Serija je dosta eksplicitna kada je horor u pitanju, što je normalno pošto je režira Dejan Zečević. U knjizi je dosta toga skriveno i namerno nedorečeno. Tako da će svaki gledalac imati svoj utisak."

Kako kaže, prilagođavanje Konstantinovog raskršća za potrebe snimanja bio je dosta dug proces, ali misli da su scenaristi uradili prilično dobar posao.

Radnja romana smeštena je u period tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka. Pitali smo pisca koliko će serija moći da vrati gledaoce u taj period.

„Mislim da s tim neće biti problema jer je scenografija fantastična i direktor fotografije je isti kao za Senke nad Balkanom. Sve je rađeno sa dosta detalja. Od kulisa starog Niša, laguma, do kostima i rekvizite", navodi Stojiljković.

Milan Marić kao da je izašao iz knjige

Stojiljković kaže da je kao i svako snimanje istorijskih serija i filmova i ovo bilo naporno.

„Glumci su se odlično snašli, naročito Milan Marić i Anica Dobra. Milan je bukvalno postao Nemanja Lukić. Kao da je izašao iz knjige i ušao u kadar", napominje pisac.

Na pitanje kako mladima približiti ovu seriju Stojiljković smatra da nema potrebe za tim. „Ovo je serija koja je upravo za mladu publiku. Moji čitaoci su takođe pripadnici mlađih generacija."

Svako ima svoj „ključ"

Za kraj nas je zanimalo da li ima savet kako najbolje ući u taj period i razumeti knjigu.

„Nema. Čitanje knjige je intimna stvar i svako ima svoj 'ključ' kako da uđe u svet koji je osmislio pisac", smatra Dejan Stojiljković.

„Moj stil pisanja je pre svega komunikativan. Smatram da je poenta umetnosti uopšte u komunikaciji. Pišeš za druge ljude, o drugim ljudima ili o sebi. Ne sme da bude dosadno. Ne sme da bude preambiciozno, ne sme da bude banalno. U stvari, čitavog života pišem knjige kakve bih sam voleo da čitam. Tako da logično moj stil najviše 'trpi' od pisaca kao što su Ivo Andrić, Borislav Pekić, Crnjanski... Od stranih pisaca na moj stil su najviše uticali Stiven King, Nil Gejmen, Ijan Mekjuan, Džozef Konrad, Margerit Jursenar... Pomenuo bih i neke pesnike poput Miljkovića, Pope, Miodraga Pavlovića..."

Seriju iščekujemo na malim ekranima, datum, vreme i mesto premijere još uvek nije poznato.