Bernhard Šlink za RTS o krivici i odgovornosti: Neki ljudi nikada ne mogu da dobiju oproštaj

„Svaka knjiga koju sam napisao bila je veoma značajna za mene, stalo mi je do njih. Isto je kao sa decom, volite ih podjednako”, rekao je u intervjuu za RTS, Šlink.

Da li je Čitač Vaše životno delo? Zašto je to poluautobiografski roman?

 -Da li je moje životno delo? To je delo kojim sam stekao slavu.Nije autobiografski više od bilo kog drugog. Možete da pišete samo o onome što znate i zato uvek iznova i iznova kroz pisanje knjige, spoznajete sebe.

Bili ste sudija i profesor prava. I u romanima posvećeni ste pitanjima krivice i odgovornosti. Ko može da traži oproštaj za zlodelo? Jedna rečenica Vaše majke iz detinjstva Vas je tome naučila...

 -Kao dečak uvredio sam sestru. Svako veče sam se molio, zajedno sa majkom. Želeo sam da pitam Boga za oproštaj jer sam uvredio sestru. Moja majka tada je bila apsolutno u pravu kada je rekla - Moraš tražiti oproštaj od onih koje si povredio.

Možeš da pitaš Boga za oproštaj samo onda kada ljudi više nisu živi. Neki ljudi koji nisu vernici nikada ne mogu da dobiju oproštaj.

Nemačka istorija je u pozadini svakog Vašeg romana, posebno Drugi svetski rat. Iz današnje perspektive, da li je krivica zbog holokausta ostala u prošlosti?

 -Krivica je sa novim generacijama sve slabija, ali mislim da nam je to i dalje snažno u sećanju. Nikada tako nešto ne možete da zaboravite, ali generacija mojih unuka ne oseća krivicu i ne treba da je oseća.

Drugi put posećujete našu zemlju, kakvi su Vam utisci?

-Ovde sam prvi put bio 1964. Tada sam bio student, tek što sam završio drugi semestar na fakultetu. U Beograd sam stigao vozom, deo Srbije prešao sam peške, deo auto-stopom. Bio sam zapanjen time što u tom trenutku, kada je prošlo samo 20 godina od rata, niko me nije odbacio niti me osudio kao mladog Nemca.