Tijana Palkovljević Bugarski: Deca su najzahvalnija publika, ako deca dođu u Muzej, privukli ste celu porodicu

Sedamnaest godina nakon osnivanja, zbirka je zajedno sa Maticom srpskom preseljena u Novi Sad. Od 1958. godine Galerija je sa svojom stalnom postavkom i povremenim izložbama u današnjoj zgradi na Trgu galerija gde posetiocima pruža mogućnost da se upoznaju sa stalnom postavkom i aktuelnim izložbama,kao i stručnim predavanjima, promocijama knjiga, koncertima, filmskim projekcijama.

Više od deceniju, ovu nacionalnu muzejsku ustanovu koju je smelo transformisala u aktivan i moderan muzej, veoma uspešno vodi Tijana Palkovljević Bugarski, istoričar umetnosti i muzejski savetnik. Doktorirala je na Odseku za muzeologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, sa disertacijom Galerija Matice srpske - slika kulturnog identiteta posredstvom prezentacije umetničkih dela. Tokom vanrednog stanja Galerija je na svom Sajtu posetiocima prikazivala svoje programe, a od 12. maja je ponovo otvorena za posetioce.

Kako je organizovan rad u Galeriji, budući da se preporučuje poštovanje distance i nošenje zaštitne opreme?

- U skladu sa preporukom Ministarstva kulture Galerija se otvorila još 22. aprila, ali postepeno. Nakon spremanja i dezinfekcije prostora otvarali smo deo po deo stalne postavke i to uz poštovanje svih propisanih mera. Ispred ulaza postavili smo dezobarijeru i uputstva o držanju distance, a za sve posetioce obezbedili smo maske i rukavice. U početku smo radili sa skraćenim radnim vremenom u skladu sa policijskim časom, a od 12. maja radimo u punom radnom vremenu. Publika se pridržava propisanih mera i čini nam se da su jedva dočekali otvaranje.

Kroz poseban program „Oči u oči s umetnošću" Galerija nudi široku paletu interpretacija umetnosti iz različitih uglova. O kakvom programu je reč?

- Reč je o programu koji smo osmislili kako bi publici ponudili ono što je naša osobenost a to je direktni kontakt sa umetničkim delima ali i sa kustosima koja umetnost tumače. Zapravo su to osmišljena vođenja na različite teme koje držimo samo za 5 posetilaca u skladu sa ograničenjima broja ljudi u javnom prostoru. Namera nam je bila da kroz atraktivna tumačenja publici ponudimo mogućnost da uživaju pred umetničkim delima u realnom muzejskom prostoru uz prisustvo nas kao medijatora.

Galerija Matice srpske je muzej za sve, što potvrđuje i mobilna aplikacija „Doživi umetnost". Kome je aplikacija namenjena i na koji način funkcioniše?

- Aplikacija Doživi umetnost funkcioniše uz primenu pametnih telefona i tableta dostupnih u Galeriji. Zasnovana je na primeni tehnologije dodate stvarnosti (augmented reality), a namenjena je različitim tipovima publike jer postoje tri različite ture odnosno priče. Prvo je tura Save Tekelije koja je zasnovana na priči o istoriji naše ustanove ali i istorijskim događajima pred odabranim delima u postavci. Druga tura je namenjena deci i u okviru nje naša Magična matica vodi decu na potragu za blagom kroz izložbene prostorije. A treća je vizuelno najatraktivnija jer je zasnovana na ideji oživnjavanja slika putem savremenih tehnologija. Sve zajedno čine jednu celinu prezentovanja kolekcije.

Vi ste autor izložbe Slike velikih formata - svedočanstva epohe. Šta nam zapravo pokazuju veliki formati? Kakav je koncept izložbe?

- Izložba Slike velikih formata - svedočanstva epohe pokazuje izbor slika velikih dimenzija iz naše kolekcije odabranih sa idejom da se predstavi raznovrsnost tema i stilova u našoj nacionalnoj umetnosti novijeg doba. Namera je bila da kroz slike velikih formata predstavimo velikane epohe - odnosno one ličnosti koje su ostavile trag u političkoj i društvenoj istoriji, istorijske događaje značajne za srpski narod, religiozne kompozicije i ličnosti koje su pomagale razvoj umetnosti i kulture. Konačno poslednju celinu čine slike modernističke orijentacije. Ovako odobrane slike velikih formata ukazuju na raznovrsnost tema i stilova ali pre svega na vrhunska umetnička ostvarenja naših slikara poput uroša Predića, Paje Jovanovića, Save Šumanovića, Petra Lubarde i Zore Petrović.

Galerija Matice srpske baštini 9. 000 predmeta. Da li kao istoričar umetnosti čija je disertacija bila Galerija Matice srpske, možete da otkrijete koje je delo Vama najdraže, a koje je po vašem kriterijumu ponos Galerije?

- Ponos naše Galerije je veliki portret Save Tekelije, našeg prvog poklonodavca čiji dar je podstakao osnivanje Muzeuma Matice srpske a čije ideje sledimo i unapređujemo i danas. Izlaganjem njegovog reprezentativnog portreta, koji je rad Tana Mora, u velikoj sali u prizemlju ukazujemo mu zahvalnost, ali i njegove rodoljubive i vizionarske ideje prenosimo genaracijama koje dolaze. Moje omiljeno delo je slika naše prve školovane slikarke Katarine Ivanović koja predstavlja portret Anke Topalović. Za mene je ta slika personifikacija Galerije Matice srpske danas - mlada žena obučena u tradicionalni građanski kostim, a smelo zagledana u posmatrača odnosno budućnost.

Galerija posebnu pažnju posvećuje deci kroz različite edukativne sadržaje. Koliko je teško kreirati programe za najmlađe, na koji način ih animirate i da li su deca vaši česti gosti?

- Programi namenjeni deci za nas su deo našeg svakodnevnog rada već deceniju i po. Za nas su oni izuzetno važni i inspirativni jer nas podsećaju da je muzej mesto edukacije i razonode za sve uzraste publike. Realno deca su najzahvalnija publika a kad imate decu u Muzeju imate celu porodicu. Stoga, priprema dečijih programa predstavlja zabavan i kreativan proces u kome uživamo baš kao i u realizaciji tih programa. Zapravo, nema ništa lepše od dečijeg žamora koji odjekuje muzejskim salama. Pored rada sa decom predškolskog i školskog uzrasta tokom poslednjih godina proširili smo aktivnosti i na bebe za koje organizujemo specijalne Koncerte za bebe u saradnji sa Beogradskom filharmonijom. Isto tako, radimo i na programima za tinejdžere koji su najkomleksnija ali izuzetno inspirativna uzrastna grupa.

Izložba Srpski modernizam 1880‒1950 iz kolekcije Galerije Matice srpske do septembra meseca je gost „Narodne galerije" u Ljubljani. Kakva je saradnja Galerije sa ustanovama i galerijama u zemlji i van nje?

- Galerija Matice srpske ima razgranatu mežu saradnika u regionu. Mi iskreno verujemo da je naša obaveza da srpsku likovnu umetnost predstavljamo u drugim nacionalnim muzejskim ustanovama u regionu i čitavoj Evropi. Izložba u Nacionalnoj galeriji u Ljubljani je vrhunski primer međuisnstitucionalne i međunarodne saradnje. Izložba Srpski modernizam 1880‒1950. iz kolekcije Galerije Matice srpske predstavlja odabir naših najreprezentativnijih radova koji istovremeno predstavljaju razvoj i domete srpske likovne umetnosti u periodu od 1880 do 1950 i specifičan istorijat same ustanove pod čijim krovom su sakupljene. Izložba je tako postala svojevrsno ogledalo u kome se ogleda istorijat Galerije matice srpske i nacionalna likovna umetnost .

Šta čini stalnu postavku Galerije Matice srpske, kako je ona koncipirana?

Našu stalnu postavku čine dela nacionalne likovne umetnosti nastala u periodu od 16. do 21. veka. Postavka se prostire na tri sprata i hronološki je postavljena tako da posetioce vodi u šetnju kroz istoriju likovnog stvaralaštva 18, 19 i 20 veka kroz dela religioznih, istorijskih tema ali i portrete, pejzaže i mrtve prirode. Publik tako ima prilika da kroz 500 odabranih dela upozna slike, skulpure, crteže i grafike sagleda stvaralaštvo brojnih umetnika. Posebnu celinu čine izložbeni saloni u prizemlju zgrade koji ukazuju na istorijski kontekst nastanka naše ustanove i podsećaju na naše osnivače, upravnike i darodavce kao i na najaktuelnije akvizicije odnosno novoprinovljena dela. Za kraj posete dostupna je muzejska prodavnica koja omogućava publici da pored naših brojnih izdanja iz Galerije ponesu i različite suvenire koji će ih podsećati na posetu Galeriji.

Početkom ove godine Galerija Matice srpske je primila izuzetanu poklon- zbirku Dragiše Brašovana. Koliko su važni pokloni koje joj umetnici zaveštaju?

- Pokloni su tradicija na kojoj je zasnovan rad Galerije u proteklih 170. godina i čine trećinu našeg fonda. Za nas je to način uvećanja fonda, ali istovremeno i građenja poverenja sa umetnicima, naslednicima ili kolekcionarima koji nam poklanjaju svoja dela ili zbirke. Mi iskreno verujemo da je to važan deo našeg poslanja i zato poklone redovno predstavljamo kroz seriju izložbi Poklon-zbirke kakva je bila nedavno održana izložba Poklon-zbirka Save Stepanova.

Naslednice Dragiše Brašovana poklonile su nam izuzetnu kolekciju umetničkih predmeta - slika, skulptura, grafika i crteža koje je ovaj veliki arhitekta prikupio tokom svog života ali istovremeno i značajnu kolekciju primenjene umetnosti - ogledala, nameštaja, satova koji su činili enterijer u kojem je živeo. Time je Novi Sad u kome se nalazi jedno od najznačajnijih zdanja Dragiše Brašovana, zgrada banovine, dobio jedinstveni okvir i scenu za priču o životu i delu ovog velikana srpske moderne arhitekture.

U kakvim uslovima radi Galerija Matice srpske? Šta bi trebalo promeniti ili unaprediti?

- Mi smo tokom proteklih decenija posvećenim radom uspeli da unapredimo uslove rada i dosegnemo profesionalne standarde evropske muzejske prakse. Adaptirali smo zgradu, unapredili uslove izlaganja i čuvanja umetničkih dela u depoima, modernizovali smo opremu i konzervatorsko-restauratorskom ateljeu i uspostavili malu ali atraktivnu muzejsku prodavnicu. Nedostaje nam jedino muzejski kafe kao nešto što je neophodan ,,začinˮ svakog muzeja i posetiocima pruža mogućnost za predah tokom ili nakon posete. Takođe nedostaje nam veći broj zaposlenih jer se muzejsk ponuda stalno unapređuje i širi u različitim pravcima tako da nam je potreban veći broj zaposlenih u novim muzejskim profesijama kako bi mogli da odgovorimo na sve potrebe savremenog doba.

U periodu vanrednog stanja bili su aktuelni on lajn sadržaji. Šta je Galerija predstavila u okviru on lajn programa?
- Mi smo tokom pandemije bili izuzetno aktivni u virtuelnom svetu pored toga što smo predstavljali dela iz svoje kolekcije u on line prezentacijama, ponudili smo nekoliko virtuelnih tura kroz stalne postavke i pojedine izložbe. Najatraktivniji za publiku je bio Umetnički izazov odnosno globalna akcija Između umetnosti i karantina u okviru koje smo pozvali publiku da se u svojim domovima fotografiše kao neko od naših umetničkih dela i da ga reinterpretira na duhovit i zanimljiv način. Ta akcija je naišla na veliki odziv publike koja nam je poslala izuzetan broj svojih fotografija, te smo na osnovu nje upotpunili moguće prezentacije dela iz naše kolekcije.

Šta planirate za nastupajuće leto, ali i do kraja ove godine? Koje reprezentativne sadržaje možete preporučiti?

- Usled pandemije okrenućemo se realizaciji izložbi iz našeg fonda i saradnji sa umetnicima i kolekcionarima kako bi se uskladili sa umanjenim budžetom.Tokom leta produžićemo trajanje izložbe Inspirisani italijom, otvorenu neposrdno pred izbijanje pandemije. U okviru nje održaćemo sve planirane prateće programe - predavanja, tumačenja i radionice tokom juna i jula. Kao novinu započećemo realizaciju Porodičnih programa Avantura za velike i male kako bi roditeljima pružili mogućnost da u našoj Galeriji provedu vreme sa decom uz atraktivne i zabavne programe. Nastavićemo i sa programom Leto na trgu galerija kao i svake godine. I konačno, tokom jeseni realizovaćemo dve planirane izložbe: Kaleidoskop - umetnik, kolekcionar, kritičar i Matrica.

Već čitavu deceniju na najbolji mogući način vodite jednu od najvažnijih ustanova kulture Galeriju Matice srpske. U čemu je tajna Vašeg uspeha i uspeha Galerije?

- Tajna uspeha je dobar tim saradnika i timski rad na kome insistiram već više od decenije. Ima sreću da sam okupila divan tim kreativnih i posvećenih saradnika koje okuplja ljubav prema nacionalnoj likovnoj umetnosti i uverenje da zajednički treba da doprinesemo njenoj boljoj, aktivnoj i atraktivnijoj zastupljenosti u svakodnevnom životu naših građana. Druga tajna uspeha je dugoročna vizija o tome šta je ono što je specifično za našu ustanovu i u skladu sa tim šta je to što u narednim godinama treba da pružimo publici i javnosti. Stoga se naš rad zasniva na promišljanju, praćenju aktuelnih trendova u struci i strateškom planiranju. I konačno, iskreno verujemo u snagu partnerstva i umrežavanja sa srodnim ustanovama u zemlji i regionu, evropskim kulturnim centrima i institutima u Srbiji ali i privredom, medijima i pojedincima. Verujemo da samo zajednički možemo napraviti uspeh i ostaviti trag u vremenu za budućnost. Stoga je naš moto koji stalno ističemo ,,Poštujući tradiciju stvaramo tradicijuˮ.