Predstoji li nam vizija budućnosti koju nam nudi serija „Problem tri tela"

Pisac Dejan Stojiljković ističe da je Liju Cisin uspeo da u svojoj knjizi napravi kompilaciju najboljeg iz takozvane tvrde naučne fantastike koja se oslanja na tehnologiju i nauku, ali je dodao i grčku filozofiju, Ajnštajna, Konfučija i mnoge slojeve koji postoje u još jednom planetarnom hitu, Dini Frenka Herberta.

„Zato to nije baš lako za adaptaciju. Gledao sam Netfliksovu seriju, ali mislim da je kineska verzija bolja, baš zato što se drži književnog predloška“, dodaje Stojiljković.

Džordž R. R. Martin, autor Igre prestola, kada se pojavila prva knjiga iz trilogije Problem tri tela, rekao je da je to revolucionarno delo. Martin je inače, napominje Stojiljković, na početku svoje karijere pisao naučnu fantastiku, a jedno od njegovih najboljih dela iz tog perioda, novela Noćni letači, sigurno je delimično bila inspiracija Cisinu za Problem tri tela, jer se vide sličnosti u priči o susretu sa vanzemaljskom civilizacijom.

„Takođe, oslanja se i na neke druge pisce, kao što je Semjuel Dilejni koji ima roman Ajnštajnovski presek, ili kao što je remek-delo, Ursule Le Gvin, Leva ruka tame. Ili na jedno manje poznatu knjigu Artura Klarka, Susret sa Ramom koja se bavi sličnom temom. Ali to jeste jedno slojevito i kompleksno delo i ta slojevitost se više vidi u originalnoj kineskoj verziji serije“, smatra Stojiljković.

Problem tri tela je još uvek enigma za fizičare

Fizičar i novinar, Slobodan Bubnjević, napominje da je problem tri tela poznat matematički problem u fizici, ali da je najbolji kvalitet Cisinovog romana detaljan opis prilika tokom kineske kulturne revolucije, ali i život naučnika.

„Dakle, oni koji se s naučnicima druže i poznaju taj svet, vrlo lako će prepoznati neke probleme koji su potpuno autentični i svojstveni tom svetu. Između ostalog pokazuje i kako stvari izgledaju danas u Kini, a kako su nekad izgledale, što gledaoci Netfliksove serije nisu mogli da osete, jer je dosta odstupila od romana“, napominje Bubnjević.

Junaci iz serije se suočavaju sa situacijom u kojoj ljudska nauka stiže do svoje granice. Fizika prestaje da postoji i ščekuje se invazija vanzemaljaca, koju mnogi u stvari priželjkuju i rade sve kako bi smanjili šanse da se čovečanstvo odupre.

Stojiljković ističe da autor nema mnogo izbora i da se to pitanje stalno postavlja u naučnim i umetničkim krugovima onih koji veruju da nismo sami u svemiru.

„Ako nismo sami u svemiru, sledeće pitanje koje se logično nameće jeste da li su ti vanzemaljci prijateljski raspoloženi prema nama ili nisu prijateljski raspoloženi prema nama i kakvi će biti prema nama kada se jednog dana sretnemo, mada postoji i teorija da su oni već sada među nama“, kaže gost Jutarnjeg programa.

Pripovedački postupak ili teorija zavere

Takođe, u seriju postoji neka vrsta tajnog društva koje priprema vrlo mračnu sudbinu za čovečanstvo. Tu su i naučnici kriju istinu od čovečanstva, kao i nauka koja ne zna da da odgovor na nadolazeću katastrofu. Pored toga, tu je i finansijska elita koja gura svet u propast.

Slobodan Bubnjević smatra da je to jednostavno Cisinov pripovedački postupak kako bi učinio roman zanimljivijim, mada može delovati i prilično naivno, ali proističe iz teze koju imaju futurolozi i oni koji se bave promišljanjem o životu izvan zemlje i sa naučnog i filozofsog aspekta, da je trerenutak potencijalnog susreta sa vanzemaljskom inteligencijom presudan za razvoj čovečanstva.

„Ovde nam se otkriva, u odnosu na neke druge predloške, da percepcija tog nekog drugog sveta koji možda postoji u svemiru i koji je izrodio inteligentni život, može biti drastično drugačije od sveta koji mi poznajemo. Ovde se nude potpuno originalne vizije koje zaptravo proističu iz samog problema tri tela“, objašnjava Bubnjević.

Problem dva tela može ekzaktno da se reši i jednačinom može tačno da se predvidi kako će izgledati kretanje Zemlje oko Sunca, na primer. Ali kada postoje tri tela, problem postaje praktično nerešiv jer postoji beskonačno mnogo rešenja.

„Koristeći tu nepredvidljivost i nesigurnost, Cisin je kreirao svetove kakve mi u stvari jako teško možemo da zamislimo, a to je možda upravo ono što će se desiti. Mi vrlo često i u životu, ali u na nauci pravimo grešku da svodimo razumevanje onoga što dolazi na ono što smo do sada iskusili, a ovi romani otvaraju nove percepcije koje su u dobroj meri utemeljene na nauci i zbog toga je ovo delo izuzetno popularno među naučnicima“, naglašava Bubnjević.

Možemo li da održimo korak sa naukom

Cisin je iskoristio jednu pojavu koju su fizičari otkrili na vrlo maštovit i neočekivan način, o čemu se često govori u naučno-popularnim tekstovima i knjigama. Mogu postojati dva objekta koja su dovoljno udaljena jedan od drugog, a da se nađu i istom kvantnom stanju, što bi bila neka vrsta teleportacije, objašnjava Bubnjević.

„Time je on rešio taj pripovedački problem kontakta sa civilizacijom zbog putovanja jer je jako daleko u svemiru, ali je zapravo iskoristio jedno rešenje iz nauke da otvori neka društvena pitanja. Jer osim dobrih strana koje nam donosi naučni napredak, od nas se očekuje da se prilagodimo novom razmevanju sveta, što ne prolazi uvek sasvim glatko. U društvenom smislu mislim da čovečanstvo nije dovoljno napredovalo za neka znanja koja danas imamo“, napominje Slobodan Bubnjević.

Pored svih narativnih kvaliteta, u Cisinovom romanu se pojavljuje evanzimalska civilizacija koja prepoznaje jedan veliki kvalitet čoveka, koju mi ljudi često zaboravljamo, da je nauka deo tog kvaliteta, odnosno naša sposobnost da rešimo probleme u kojima smo se našli, zaključuje Slobodan Bubnjević na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.