Uigrani lektor, nevidljivi prevodilac i majstor zvuka – šta je potrebno da nam strani filmovi i serije daju pun doživljaj

Sinhronizacija i titlovanje su dva načina prevođenja filmskih ili video-materijala na srpski jezik. Oba imaju svoje prednosti i nedostatke. Međutim, ono što im je zajednički imenitelj je, pre svega, dobar prevod.

„Sve što deluje neobično, nije dobro jer se vidi da je zapravo to prevedeno. Znači, tekst treba da bude kao da je napisan na srpskom. Usklađivanje se vrši na svim nivoima. Na nivou rečenice, na nivou izraza, recimo, to ovako, ako se u engleskom, ja radim engleski, pa ću to koristiti kao primer, ako se u engleskom jeziku pojavi neka engleska poslovica, ja neću bukvalno da je prevedem, nego ću potražiti adekvatan pandan u srpsko, adekvatnu srpsku poslovicu koja će da prenese isto značenje. To je ta neka idiomatika. Trudimo se da je što prilagođenije srpskom u smislu da se ne vidi da smo prevodili. Dobar prevodilac je neprimetan prevodilac“, rekla je Dubravka Basarić Stepanović, prevodilac RTS-a.

Sinhronizacija je proces nasnimavanja glasova na željenom jeziku, tako da se glasovi poklapaju sa pokretima usana i izrazima lica glumaca na ekranu. Prisutna je u dokumentarnim i crtanim filmovima, televizijskim emisijama, ali u nekim delovima sveta i u igranim filmovima.

„Sinhronizacija animiranih filmova kreće od prevodioca koji će da prevede tu dijalog listu, odnosno tekst koji treba da se usnimi. Posle njega lektor radi lektorisanje teksta prema dužinama stranih reči pokušavajući da nekako dužinu trajanja naših reči uklopi sa dužinom trajanja stranih reči koje menjamo, a da to ne izgubi smisao“, objasnio je Srđan Bajski, dizajner zvuka RTS-a.

Na našim prostorima, titlovanje je češći način obrade programa, dok je sinhronizacija rezervisana, pre svega, za dečje programe. Međutim, česta je pojava da se u dokumentarnim filmovima pojave obe vrste prevoda.

„Najnezahtevniji, odnosno najlakši su dokumentarni filmovi. Tu se praktično često ni ne menja kompletan dijalog, odnosno tu se menja samo vojs over naratora, koji vodi kroz ceo taj dokumentarni film, a sinhrone izjave gostiju koji gostuju u tom dokumentarnom filmu se ostavljaju na originalnom jeziku, koji god da je, i radi se titl“, dodao je Bajski.

Iako kod nas nije popularno sinhronizovati filmove, stručnjaci tvrde da bi ovakav način prevođenja stranih filmove očuvao kulturu i jezik jedne zemlje. S druge strane, neosporno je da pravi doživljaj originalnog dobijamo zahvaljujuću jeziku na kom je delo nastalo.