Flašaroši – levo Vinčanska kultura, desno jedna od najvećih evropskih deponija

Nemanja Vojinović želeo je da ukaže na fenomen da se u oblasti arheološkog nalazišta Vinčanske civilizacije, nalazi i jedna od najvećih deponija u Evropi. Dugometražni dokumentarni film „Flašaroši“ kreće na turneju po jesenjim filmskim festivalima.

Rad na dugometražnom dokumentarcu Flašaroši, Nemanja Vojinović je počeo od ideje da ukaže na paradoks da na arheološkom nalazištu drevne Vinčanske civilizacije, postoji jedna od najvećih deponija u Evropi.

Upoznavši ljude koji su radili i živeli na deponiji Vinča, sakupljali plastične flaše, kako to ponekad biva, otišao u drugom pravcu, a rad na njemu trajao je sedam godina.

„Kada odete na deponiju, okrenete se i vidite 200 sakupljača oko sebe i grad, haotičan sistem, ali opet neki sistem i ti neki vizuali sa hiljadama galebova, mašina, ljudi… To me privuklo da odem u stranu i da snimim film o ljudima i tako su nastali Flašaroši“, objašnjava reditelj filma Nemanja Vojinović.

Flašaroši nas vode kroz poslednje dane sakupljača plastičnih flaša na deponiji, pred njenu privatizaciju i modernizaciju, koja je za njih značila i gubitak posla. Upoznajemo se sa svakodnevicom ovih ljudi, saznajemo šta vole, kako provode slobodno vreme, na primer, jedan od njih je filmofil.

„Bavimo se mi i ekologijom i samom deponijom, međutim, to nije u prvom planu. Nismo hteli da đubretom, ekologijom, kritikom konzumerizma, da budemo prst u oko, nego smo se fokusirali na karaktere, na ljude, na dubinu ljudi da pokažemo da tu ima i nešto više“, istakao je reditelj.

Ova srpsko-slovenačka koprodukcija žanrovski je definisana kao dokumentrani vestren.

„U svim tim vestern filmovima, počevši od Pekinpoa ili Serđa Leonea, koji je bio i inspiracija za ovaj (film), postoji vestern gde tehnologija dolazi i prosto ruši i sklanja neku civilizaciju koja je trenutno tu. Nama privatizacija deponije je taj vestern momenat koji ruši naše karaktere i našu civilizaciju flašaroša sa vinčanske deponije“, poručuje Vojinović.

Flašaroši, nakon što su dobili Srce Sarajeva za najbolji dokumentarni film na Sarajevo film festivalu, nastavljaju festivalski život širom sveta. U Beogradu ih gledamo na jesen kada je srpska festivalska premijera, a autori se nadaju i bioskopskoj distribuciji.