Žilijet Binoš: Važno je reći „da“ onome u šta veruješ

Razloga za divljenje je mnogo. Osim što je za ulogu u Engleskom pacijentu 1997. osvojila nagradu Američke filmske akademije, Žilijet Binoš je proglašena najboljom glumicom na tri najprestižnija festivala na svetu – od Berlina, Venecije do Kana. I dok druge glumice u njenim godinama dobijaju sve manje uloga, kod nje je situacija potpuno drugačija.

Vaš novi film Strast Dodena Bufana, slavi ljubav i gastronomiju. Poznato je da ste vrlo probirljivi pri odabiru uloga. Šta vas je privuklo ovoga puta?

– Dopao mi se odnos dvoje ljudi, muškarca i žene, i ta uzajamna zavisnost koja je postojala. On izmišlja recepte, a ona po njima kuva – i povezuje duh i materiju što me je oduvek zanimalo. Zadatak mi je kao glumici da u scenario i reči koje izgovaram unesem istinu, život i posebnost. Moraš ih podići na određen nivo, da ih publika primi.

Posle Oskara, odbili ste sve uloge u Holivudu i vratili ste se u rodnu Francusku. Niste prihvatili učešće u mnogim hit filmovima. Zbog čega?

– Nisam očekivala Oskara, pa sam se vratila Andreu Tešineu, prvom reditelju koji mi je pružio šansu da budem na filmu. Htela sam da se vratim i zahvalim mu na neki način. To se nikada ne zaboravlja. Uvek ostaje s tobom. Važno je reći 'da' onome u šta veruješ. I to je valjda bio moj put.

Da li se sećate svog prvog Kanskog festivala i kakav je vaš odnos prema njemu?

– Bilo je mnogo drugačije te 1985, kada sam debitovala. Nije bilo poznatih brendova i žena koje se toliko eksponiraju pred kamerama. Zaprepastila sam se koliko se sve promenilo ove godine. Bila sam šokirana, moram da kažem. Sve je više ličilo na karneval nego na festival. Ali ipak, festival služi da se gledaju filmovi i da se ponude svetu. Zato postoji.

Kostimirana drama Strast Dodina Bufana koji je u Kanu zbog impresivnog vizelnog doživljaja s potpisom francusko-vijetnamskog reditelja Trana An Hunga nagrađen za najbolju režiju, naći će se na radost poklonika Žilijet Binoš i u ovdašnjim bioskopima.