Желите да знате да ли вас неко заиста слуша – избројте колико пута је трепнуо

Истраживачи у Канади су открили да углавном мање трепћемо када слушамо некога како говори, посебно када постоји бука у позадини.

„Желели смо да знамо да ли на интензитет трептања утичу фактори околине и како је то повезано са нашим поступцима“, објашњава психолог Пенелопе Купал са Универзитета Конкордија у Монтреалу.

„На пример, да ли постоји стратешки тајминг трептња када особа не жели да пропусти оно што се говореи?“

Да би то сазнали, истраживачки тим је спровео два експеримента са укупно 49 учесника, пратећи број трептаја регистрованих док су слушали текст који им је читан наглас.

Две кључне варијабле су прилагођене током експеримената: услови осветљења и позадинска бука, што је отежало или олакшало слушање.

Код свих учесника, брзина трептања је приметно и доследно опадала док су реченице читане наглас, у поређењу са нивоима пре и после. Када је била укључена и позадинска бука, брзина трептања је додатно опадала.

Није било значајних промена у брзини трептања у различитим условима осветљења, што указје да је когнитивни напор разумевања говора, а не визуелни напор, утицао на трептање.

Иако се просечна брзина трептаја између појединаца разликовала, тенденција смањења броја трептаја у минути била је конзистентна у целој групи. У складу са налазима претходних студија, ово говори да мање трепћемо када наш мозак више ради на разумевању звукова.

„Не трепћемо само насумично“, наводи Купалова. „У ствари, систематски мање трепћемо када желимо да чујемо важне информације.“

Истраживачи нису проучавали зашто су размишљање и трептање повезани, али имају неке претпоставке. На пример, мозак може успорити брзину трептаја тако да постоји мање прекида у визуелним информацијама које примамо.

„Наша студија указује да је трептање повезано са губитком информација, како визуелних тако и слушних“, каже психолог и инжењер акустике Микаел Дерош са Универзитета Конкордија.

„Вероватно је то разлог зашто потискујемо трептање када слушамо важне информације.“

Такође постоје истраживања која указују на то да трептање делује као нека врста менталне паузе за мозак док обрађује писани текст или реагује на емоционалне знакове. Ређе трептање би могло бити знак да мозак обраћа пажњу.

„Могуће је да сличан регулаторни механизам делује унутар слушног система, прилагођавајући принципе примећене код вида како би подржао слушну обраду оптимизацијом времена трептаја како би се смањили поремећаји у слушној пажњи“, пишу истраживачи у свом раду.

Гледајући унапред, тим сугерише да би обрасци трептаја једног дана могли бити коришћени као још један начин процене когнитивног оптерећења и когнитивне обраде, разумевања када је мозак заузетији и можда уочавања знакова когнитивних проблема – слично говору и слуху.

Међутим, научници ће морати да прикупе много више података да би видели да ли те везе постоје.

„Да бисмо били потпуно убедљиви“, каже Дерош, „морамо да мапирамо прецизно време и образац како се визуелне и слушне информације губе током трептаја. Ово је логичан следећи корак.“

Истраживање је објављено у часопису Trends in Hearing.