Pola sata bez telefona može da promeni porodične odnose: Vladimir Diligenski o značaju razgovora i druženja

Porodični ručak nije samo prilika da se ukućani okupe za istim stolom, već i važan deo očuvanja porodične bliskosti. U vremenu kada telefoni sve češće preuzimaju pažnju i tokom zajedničkih obroka, razgovor i neposredna komunikacija postaju sve važniji za odnose među članovima porodice, ali i za odrastanje dece. Profesor dr Vladimir Diligenski, psihijatar, ističe da svakodnevno okupljanje porodice za stolom doprinosi njenom jedinstvu, jer je to vreme kada ukućani mogu da razgovaraju o problemima, obavezama i svakodnevnim događajima.

„To drži koheziju porodice i to je jedan lep običaj, makar u Srbiji, da se ljudi vide svi zajedno na jednom mestu, podele neke probleme, porazgovaraju o nekim obavezama i slično“, objašnjava Diligenski.

Međutim, tu zajedničku atmosferu često narušavaju mobilni telefoni. Dok jedan član porodice proverava poruke, drugi nešto traži na internetu, a treći prati sadržaje na društvenim mrežama, izostaje ono zbog čega su se svi okupili – razgovor i razmena mišljenja.

Telefon ne može da zameni druženje i neposrednu komunikaciju

Posebno je važno da deca imaju priliku da komuniciraju sa vršnjacima, jer se na taj način razvijaju njihove socijalne veštine. Diligenski upozorava da preterano oslanjanje na digitalne uređaje može da dovede do izolacije i otuđenja.

„Vi izostavljate mogućnost dvosmernog usmerenja u mišljenju, u bilo čemu, ako nema direktne komunikacije dece sa decom, a ostavljate da neka veštačka priča to nadomesti. Nikad to nije dobro“, ističe profesor.

Kako dodaje, deca koja previše vremena provode uz telefon mogu postati izolovana i manje zainteresovana za druženje sa vršnjacima.

Iako digitalni uređaji mogu biti koristan izvor informacija, a veštačka inteligencija pomoći u učenju i pronalaženju odgovora, oni ne mogu da zamene neposredan kontakt.

„Deca su najbolja kad su u društvu druge dece i kad razmenjuju svoje lične informacije“, naglašava Diligenski.

Umerenost u korišćenju telefona i primer roditelja

Pitanje kada deci treba dozvoliti upotrebu mobilnog telefona i koliko vremena bi trebalo da provode uz ekran jedan je od važnih izazova za roditelje.

Dilegenski smatra da je neophodno ograničiti vreme provedeno uz digitalne uređaje, ali i proceniti da li je dete dovoljno zrelo da ih koristi na odgovarajući način.

„Mislim da je još možda to najbolje za decu da se vremenski ograniči. Kod male dece pola sata, kod malo starije sat vremena na dan i ne više“, kaže profesor.

Poseban problem nastaje kada roditelji pokušavaju da detetu oduzmu telefon. Ukoliko dete burno reaguje kada mu se ograniči upotreba uređaja, to može biti znak da je razvilo problematičnu naviku.

Prema rečima Diligenskog, upotreba telefona i interneta može da dovede i do kliničkih oblika zavisnosti koji zahtevaju lečenje.

„Postoji ta neka nagrada, odnosno u igri je dopamin i pravi neku vrstu zavisnosti taj telefon, tako da postoje klinički oblici zavisnosti od upotrebe telefona i interneta koji se leče. Znači, nije to nimalo naivna stvar upotrebljavati po ceo dan telefon“, upozorava psihijatar.

Ipak, ograničenja ne bi trebalo da budu praćena svađom i pritiskom, već jasnim dogovorom o vremenu koje dete može da provede uz ekran.

Važnu ulogu u tome imaju i roditelji, jer deca pre svega uče posmatrajući njihovo ponašanje.

„Oni ih bukvalno oponašaju, tako da praktično vremenski treba to ograničiti i bez ikakve dreke, to mora da se zna. Toliko i toliko možeš“, navodi Diligenski.

Roditelji, dodaje, ne bi trebalo da koriste telefon ili crtane filmove kao način da detetu neprekidno zaokupe pažnju i tako sebi obezbede mir.

„Vi ste mirni, ali to ne može da bude zamena za vaš razgovor i igru sa decom“, ističe profesor.

Zajedničko vreme važno je i za one koji žive sami

Pitanje neposrednog druženja posebno dolazi do izražaja tokom praznika, kada mnogi vreme provode u krugu porodice, dok drugi ostaju sami.

Diligenski savetuje porodicama da slobodno vreme iskoriste za boravak u prirodi i druženje sa drugim ljudima. Za decu je važno da dožive nešto novo i zanimljivo, ali i da imaju priliku da se igraju sa vršnjacima.

„Na kraju krajeva i odrasli, taj momenat druženja je najsuštinskiji u kvalitetu života“, kaže profesor.

Naglašava da je neposredna komunikacija važna i za ljude koji žive sami i nemaju decu. Njima savetuje da nastoje da uspostave kontakt sa drugim ljudima i da ne zapostavljaju druženje.

„Kvalitet života se sastoji samo u socijalnim komunikacijama. Ovo drugo je bitno, koliko imate para, naravno, morate da imate određene, ali nije suštinski najvažnija priča“, objašnjava Diligenski.

Prema njegovim rečima, važno je imati nekoga koga ćemo poželeti da vidimo, sa kim možemo da razgovaramo i podelimo svakodnevna iskustva.

„Suštinski je da se vi družite međusobno i da se radujete da ćete nekoga videti danas ili popričati nešto s njim. Ta socijalna komunikacija je najdelotvornija u smislu da se vi bolje osećate i da vam povrati raspoloženje“, zaključuje profesor Vladimir Diligenski.