Vrućine mogu biti kobne, ne potcenjujte simptome iscrpljenosti i pazite kako se rashlađujete

„Najviše trpi kardiovaskularni sistem, ali i ceo organizam. Ovo nije samo vremenska već i zdravstvena nepogoda. Zbog toga je Ministarstvo zdravlja uputilo apel lekarima da svim pacijentima koji dolaze na preglede preporuče sve ono što se preporučuje u vanrednim okolnostima“, navodi pomoćnik ministra zdravlja, profesor Nebojša Tasić.

Pre svega dolazi do širenja krvnih sudova u koži i znojenja. To su dva načina na koji se organizam bori protiv visokih temperatura. Znojenjem dolazi i do gubljenja elektrolita.

„To sve uslovljava pad krvnog pritiska, vrtoglavice, nesvestice – umor i malaksalost“, dodaje Tasić.

Ako se ne reaguje na vreme može doći do toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara.

Iscrpljenost je stanje koje mnogi ljudi ni ne primete, ne hidriraju se na vreme, gube elektrolite i vrlo brzo dolaze u stanje umora i malaksalosti.

Hidratacija je od izuzetne važnosti, ali i izbegavanje većih količina kafe, alkohola, gaziranih pića, već samo voda, čaj i mleko.

U ovim letnjim mesecima, kod hroničnih pacijenata terapije često moraju da se koriguju, ali to pacijenti nikako ne smeju na svoju ruku, već samo sa lekarima.

Ne ulaziti naglo u hladnu vodu

Juče u poslepodnevnim časovima je 27-godišnjem mladiću na Adi Ciganliji pozlilo. Po izlasku iz vode, on je izgubio svest. Ekipe hitne pomoći su više od sat vremena oživljavale mladića, ali bez uspeha.

„Nagla promena temperature može da dovede da se desi tragičan ishod. Sada još ne znamo šta je bio glavni uzrok, to će rezultati obdukcije pokazati“, kaže Dragan Kerkez iz Udruženja spasilaca na vodi Srbije.

I pored svih apela, dešavaju se ovakve situacije.

Pre par dana, u akva-parku u blizini Beograda, jedno četvorogodišnje dete je izvučeno iz vode i srećom uspešno reanimirano.

Zbog toga savetuje ljudima da se kupaju samo na mestima koja su za to predviđena, gde postoji spasilačka služba, medicinska služba i neko ko može priteći u pomoć. 

Dr Kovačević savetuje: Koliko vode piti, kada provetravati stan i ko je najugroženiji

Tokom perioda visokih temperatura najvažnije je sprečiti dehidrataciju i dodatno opterećenje organizma, upozorava internista dr Zoran Kovačević. Poseban oprez potreban je kod najosetljivijih grupa – odojčadi i male dece, starijih od 65 godina, kao i hroničnih bolesnika, pre svega onih koji boluju od srčanih, plućnih i bubrežnih oboljenja.

Doktor Kovačević posebno ističe da osobe koje koriste lekove za snižavanje krvnog pritiska, naročito kombinacije ACE inhibitora ili antagonista AT2 receptora sa diureticima, treba češće da kontrolišu krvni pritisak, jer visoke temperature i gubitak tečnosti mogu dodatno da ga snize.

Jedan od najvažnijih saveta odnosi se na unos tečnosti. Preporučuje da građani tokom vrelih dana popiju između dva i po i tri i po litra vode dnevno. Međutim, vodu ne treba unositi odjednom u velikim količinama, već postepeno – po pet do šest gutljaja više puta tokom dana. Na taj način organizam lakše nadoknađuje tečnost izgubljenu znojenjem.

Za osobe koje zbog lekova ili dehidratacije osete nagli pad krvnog pritiska, dr Kovačević navodi da može pomoći pola kafene kašičice soli razmućene u vodi, što može doprineti privremenom porastu pritiska. Ističe da je ovaj savet namenjen upravo osobama kod kojih je došlo do pada pritiska.

Kada je reč o upotrebi klima-uređaja, preporučuje umerenost. Klimu ne treba držati uključenu tokom cele noći, a temperaturu je najbolje podesiti na 25 do 26 stepeni. Velike temperaturne razlike između spoljašnje sredine i rashlađenih prostorija, upozorava, mogu povećati rizik od prehlada i drugih zdravstvenih tegoba.

Za bolji san savetuje i pravilno provetravanje stana. Najbolje vreme za otvaranje prozora je između jedan i četiri časa posle ponoći, kada su spoljašnje temperature najniže.

Posebne preporuke odnose se na radnike koji posao obavljaju na otvorenom, poput građevinaca, putara i poljoprivrednika. Najteže fizičke poslove trebalo bi organizovati u jutarnjim i kasnijim popodnevnim časovima, uz obavezne češće pauze i odmor u hladu. Pored toga, osobe koje borave ili rade na visokim temperaturama trebalo bi da unose od 150 do 200 mililitara vode, a prema nekim preporukama i do 250 mililitara, otprilike na svakih pola sata, kako bi kontinuirano nadoknađivale izgubljenu tečnost.