Изузетно добро очувани остаци пернатог диносауруса у Кини откривају нове тајне о еволуцији летећих грабљивица

Предатор налик птици, са четири крила, откривен у Кини, пружа нове доказе да се способност летења развила више пута у различитим групама диносауруса.

Изузетно добро очуван пернати диносаурус, назван norellraptor barsboldi, угинуо је у трећој години живота, а био је дугачак свега 57 центиметара. Откривен је у формацији Ђуфотанг на североистоку Кине, која потиче из периода ране креде, од пре 145 до 100 милиона година.

N. barsboldi имао је оштро закривљене зубе и канџе, карактеристичне за мале, неселективне предаторе. Вероватно се хранио раним сисарима, гуштерима, водоземцима и младунцима диносауруса, рекао је Скот Хартман, палеонтолог кичмењака са Универзитета Висконсин у Медисону, који није учествовао у истраживању.

„Није нападао велике диносаурусе. То би било као када би комарци нападали бојне бродове“, рекао је Хартман за Live Science.
N. barsboldi припадао је групи микрорептора. Микрорептори су били блиски сродници птица, али нису били њихови преци. Птице припадају суседној еволуционој групи названој Avialae.

Фосили показују да су и микрорептори и ране птице из групе avialae, попут археоптерикса, који је живео у касној јури пре око 150 милиона година, имали перје. Међутим, научници још покушавају да утврде да ли се способност летења развила код заједничког претка ових група или су се перје, а можда и способност летења, развили више пута, независно један од другог.

Опис врсте N. barsboldi, који су објавили Андреа Кау, палеонтолог из Палеонтолошког музеја и херпетолошког центра OPHIS у Италији, и његове колеге, пружа додатне доказе у прилог другој теорији.

Анализа истраживачког тима показала је да се око 30 одсто од укупно 194 анатомске промене утврђене током еволуције микрорептора појавило и у еволуционој линији птица. Осим перја, међу тим променама су спајање коштаних израштаја са ребрима, чиме је настајао крут труп, предњи удови са релативно снажнијим костима у односу на задње, као и лакатна кост, главна кост која носи оптерећење крила, која је била дужа од надлактичне кости.

Другачији еволутивни колосеци

Међутим, поређење са другим фосилима показало је да се редослед појављивања ових заједничких особина разликовао код две групе. Резултате истраживања објавили су 29. септембра у часопису Nature Communications.

„Ово показује да су микрорептори развили особине сличне онима које су се појавиле у раним фазама еволуције правих птица, али потпуно другачијим еволуционим путем. То подржава хипотезу да се махање крилима као начин летења развило независно код диносауруса који не припадају групи Avialae и код птица“, рекао је Руи Пеј, палеонтолог са Института за палеонтологију кичмењака и палеоантропологију Кинеске академије наука, који није учествовао у истраживању.

„Веома ми је драго што су дошли до закључка да се способност летења вероватно развила независно у различитим групама. У потпуности се слажем са њима“, рекао је Хартман.

Иако су микрорептори имали четири крила, многе њихове особине биле су сличне онима код савремених птица способних за летење. Због тога је „разумно претпоставити да су ови тероподи који не припадају групи Avialae могли да испољавају понашања слична онима код данашњих птица“, рекао је Пеј у писаном одговору за Live Science.