Од прехладе до грипа – др Рсовац објашњава како препознати симптоме и када је време за лекара

У Београду је већ регистрован вирус грипа типа А, за сада у спорадичним случајевима, док је број оболелих од респираторних инфекција повећан за 40 одсто у односу на претходну недељу.

Пулмолог Универзитетске дечје клинике Тришова, др Снежана Рсовац, напомиње да појединачни случај грипа још не значи да је почео већи талас оболевања и да се значајнији раст броја заражених очекује касније.

„Ако говоримо о податку о сезонском вирусу грипа, односно вирусу типа А, ово је појединачан случај и треба очекивати тек у наредних месец дана евентуално већи пораст оболевања, зато што сада креће и профилакса коју спроводимо – имунизација против сезонског грипа. Пик се очекује тек у току зиме“, наводи др Рсовац.

Наглашава да респираторни вируси нису присутни само током зиме, али да хладнији период године и повратак деце и одраслих у колективе стварају услове за њихово брже ширење.

„Увек вируси постоје. Није ствар само у томе да они дођу зими и оду. Они су ту. Затворени простор утиче на то да се вируси брже преносе са једног на другог човека, односно међу децом, па самим тим затворени простори у зимским месецима представљају идеалну подлогу да се одређени вирус развије и брже шири“, објашњава докторка.

Проветравање, прање руку и боравак на отвореном

Као основне мере превенције др Рсовац издваја редовно прање руку и проветравање просторија, као и што више времена на отвореном, када је то могуће. Код деце је, додаје, посебно важна уравнотежена исхрана.

„То је иначе превенција – прање руку, проветравање простора, што већи период времена провести, ако је могуће, у условима који нису затворени. Затим, балансирана исхрана, то посебно истичем за децу, довољан унос воћа, поврћа, витамина.“

Када је реч о суплементима за „подизање имунитета“, истиче да имунолошки систем детета природно сазрева током првих година живота и да су честе инфекције у том узрасту очекиване.

„Имунитет се не подиже, имунитет нормално сазрева у првим годинама живота. Нормално је да деца оболевају шест до осам пута у току једне сезоне“, наглашава др Рсовац.

Као суплемент који може имати значај у зимским месецима издваја витамин Д, али уз препоруку педијатра или интернисте. Наводи да је почетак октобра период када може да почне суплементација и да се настави наредна четири до пет месеци.

Ко има симптоме, требало би да маском заштити друге

Говорећи о маскама, докторка указује да су током пандемије коронавируса показале значај у спречавању преношења инфекције, посебно оне са бољом филтрацијом. Сматра да би маску требало да носи особа која већ осећа прве симптоме инфекције како би заштитила људе у својој околини.

„Савет је да сви они који имају осећај да им нешто није добро, пробудили су се и кренуло је, ставе маску да заштите друге. А не само да оду на посао и чекају да добију температуру, па тек онда да се повуку“, истиче докторка.

Коронавирус је, додаје, сада један од вируса који циркулишу међу популацијом, док грип и даље носи ризике, нарочито за најмлађе и најстарије.

„Грип јесте заиста обољење које носи са собом низ ризика, поготову за најмлађу и најстарију популацију. Када говоримо о коронавирусу, ми смо и предвиђали да ће доћи до тога да ће се он негде усталити, бити стално присутан између свих осталих коронавируса који су и раније постојали“, каже Рсовац.

Како разликовати прехладу, грип и ковид

Иако симптоми респираторних инфекција могу да буду слични, Рсовац наводи да начин на који болест почиње може да укаже на то о којој инфекцији је реч.

Прехлада се најчешће испољава кијавицом, гребањем у грлу и нижом температуром, док је за грип карактеристичан нагли почетак.

„Грип иде са наглим разбољевањем, одједном, као да вас је погодио гром из ведра неба, са малаксалошћу. То је први знак – бол у зглобовима, у мишићима, повишена температура, па тек онда иду респираторне тегобе и остало“, објашњава пулмолог.

Код ковида, према њеним речима, почетак обично није толико нагао као код грипа.

„Ковид нема тако нагли почетак као грип, тако драматичан, али има неке специфичности типа промене осећаја у устима, температура је негде средње, умерено повишена, може бити болова, али више респираторне тегобе крену прво, а то је најчешће кашаљ или цурење носа.“

„Не либите се да примите вакцину против грипа“

Једна од најважнијих мера превенције, према речима др Рсовац, јесте вакцинација против сезонског грипа. Састав вакцине одређује се на основу података о типовима и подтиповима вируса који циркулишу, укључујући податке са јужне хемисфере, где се сезона грипа завршава пре почетка сезоне у Европи.

„То је један од мојих главних савета – да се не либите да примите вакцину, да се подигне степен одбрамбене способности за вирус грипа“, поручује докторка.

Истиче да вакцинација може да допринесе томе да, чак и уколико дође до инфекције, клиничка слика буде блажа.

Када је реч о деци, педијатар је тај који треба да усмери родитеље и процени када је вакцинација препоручљива. Код одраслих постоје категорије пацијената које лекар упућује на вакцинацију, док и остали могу да се обрате лекару и изразе жељу да приме вакцину.

РСВ посебно опасан за најмлађе

Дечји имунолошки систем, објашњава др Рсовац, сазрева постепено. Деца у првим данима живота имају одређени имуни одговор који добијају од мајке преко постељице, али та заштита није довољна за све инфекције.

Посебно издваја респираторни синцицијални вирус – РСВ, који се јавља у овом периоду и код мале деце може да изазове озбиљну клиничку слику.

„Респираторни синцицијални вирус је врло опасан и јавља се сада у овом периоду, а код деце изазива тешку форму у првим годинама живота, бронхиолитис, који може ићи драматично, тако да је неопходно применити кисеоник код детета и хоспитализовати га“, упозорава Рсовац.

Објашњава да имунолошки систем током одрастања добија информације из спољашње средине, сусреће се са различитим патогенима и ствара имунолошке одговоре.

Вируси се међу децом у колективима лакше преносе и због њихове блиске међусобне интеракције и мање пажње коју посвећују хигијенским навикама. Због веће изложености, др Рсовац препоручује и вакцинацију против грипа запосленима који раде са децом, када за то постоји могућност.

Када дете треба да остане код куће

Сама блага кијавица не значи нужно да дете мора да остане код куће. Родитељи би, пре свега, требало да прате опште стање детета, температуру, апетит и понашање.

„Дете треба да остане код куће онда када приметите да је његово опште стање лоше, када је температура повишена. Температура од 37,1 или 37,2 сматра се једним нормалним одступањем, али ја говорим о температури која је виша од 38 степени“, објашњава докторка.

Разлог да дете остане код куће јесу и изражен кашаљ, немогућност да нормално пије и једе, губитак апетита, поспаност и успореност.

„То важи за сваки узраст, само што код мање деце прогресија болести иде брже“, упозорава пулмолог.

Вируси се не лече антибиотицима

Рсовац посебно наглашава да антибиотици нису терапија за вирусне инфекције.

Постоје брзе дијагностичке методе које могу да помогну у процени да ли је инфекција бактеријска или вирусна, али, како каже, нема потребе да се такви тестови раде код сваког пацијента.

„Већина ових стања, без јасних клиничких знакова при прегледу од стране лекара, јесу у ствари вируси и они су у 80 до 90 одсто случајева ти који изазивају респираторне и остале тегобе“, наводи Рсовац.

Према њеним очекивањима, број респираторних инфекција почеће значајније да расте већ крајем октобра, док се врхунац сезоне очекује крајем децембра и током јануара.

Међутим, не достижу сви вируси максимум у исто време.

„РСВ ће сада кренути ускоро и достићи пик већ негде крајем новембра и у децембру, а онда ће евентуално ићи грип“, закључује др Снежана Рсовац, на крају гостовања у Јутарњем програму.