Kad „oči jedu“ više od stomaka – kako da ne upadnemo u kalorijski šok za prazničnom trpezom

Praznična trpeza nakon Vaskršnjeg posta obiluje namirnicama koje su, kako ističe nutricionistkinja Branka Mirković, u osnovi zdrave i poželjne u ishrani – jaja, meso, mlečni proizvodi i salate. Ipak, problem ne leži u vrsti hrane, već u količini i navici da se tokom praznika preteruje.

„Naša praznična trpeza je zaista dokaz da prava hrana koja se sada promoviše u svetu jeste to što ćemo mi sutra jesti. Znači jaja, mlečni proizvodi, meso, salate... To je ritual, to je naša tradicija, ali mi preterujemo, mi i tradicionalno preterujemo kada jedemo“, ukazuje Mirkovićeva.

Prema njenim rečima, umerenost je ključna – čak i kada su u pitanju namirnice koje se smatraju zdravim. „Dva jaja je dovoljno. Možemo do četiri, zavisi koliko neko ima godina“, navodi, dodajući da su jaja danas naučno priznata kao važan deo ishrane.

„Jaja su apsolutno priznata kao nešto što je korisno. Treba da znamo da su bila proterana, međutim naučnici su dokazali da su nužna u ishrani, ako hoćemo biti zdravi, da imamo fokus, koncentraciju i tako dalje“, ističe gošća Jutarnjeg programa.

Jaja treba jesti barena ili na oko, ali da žumance bude rovito, jer se tako jedino „probija barijera i idu do mozga“.

Kalorijski i masni šok – najčešće posledice

Nagli prelazak sa posne na mrsnu hranu može da predstavlja veliki stres za organizam. Mirkovićeva upozorava da se tokom praznika često unosi prekomerna količina kalorija, masti i soli.

„Kada saberemo šta sve pojedemo, to bude jako mnogo kalorija, znači prvo kalorijski šok, pa onda masni šok, pa onda jedemo slano, jer volimo suvo meso, pa jaja.“

Poseban problem, kako kaže, javlja se kod ljudi koji već imaju zdravstvene tegobe, jer takva kombinacija namirnica dodatno opterećuje organizam. Iako su prirodne masti korisne, preterano unošenje može izazvati probleme sa varenjem.

„Te masnoće su korisne, ali preterivanje ne valja. Mi treba da budemo jako odgovorni, pre svega prema sebi i svom zdravlju, da ne opteretimo organizam“, naglašava nutricionistkinja.

Napominje da organizam nakon posta često nema dovoljno enzima da odmah svari veću količinu hrane. „Znači, nije vrsta hrane problem. Naprotiv, tako treba da jedemo, to je naša tradicija“, objašnjava.

Ukoliko se jave bolovi u stomaku koji traju duže od sat i po, savet je da se potraži lekarska pomoć.

Umeren izbor namirnica – ne sve u jednom obroku

Nakon perioda posta, preporuka je da se ishrana postepeno uvodi i da se ne kombinuje previše različitih jela u jednom obroku.

„Za doručak jaja i slanina, ali da ne pojedemo pet jaja, nego da pojedemo dva, može malo mlečnih proizvoda, prirodnih. Znači, vraćamo se na kajmak, sir“, navodi Mirkovićeva.

Posebno upozorava na naviku da se „proba po malo od svega“, što dovodi do unosa većih količina hrane nego što je potrebno.

„Treba da biramo – ili ćemo neku jaku čorbu, ili sarmu od zelja, ili meso. Ne možemo sve u isti obrok, jer mnogo unesemo“, ističe gošća Jutarnjeg programa.

Objašnjava da raznovrsnost ukusa podstiče apetit, pa čovek ne oseća sitost na vreme. „Kad imate jedan ukus, jedete i osetite sitost. A kad probamo malo od svega, nikad nije sitost ukusa, pazite, ne hrane“, dodaje.

Šta uraditi ako dođe do prejedanja

Iako se umerenost preporučuje, Mirkovićeva priznaje da će mnogi ipak preterati. U tim situacijama savetuje jednostavne mere koje mogu pomoći organizmu da se izbori sa opterećenjem.

„Limunada. Ona kad uđe – jer je ovo sve kiselo, mnogo proteina – ona je bazna u organizmu“, objašnjava.

Pored toga, napominje da postoje enzimski preparati koji mogu pomoći varenje, kao i da je važno nadoknaditi izgubljene minerale.

„Organizam da bi svario tu hranu, on jako mnogo troši svoje sopstvene energije i blokira to u težinu. A ako jedete manje, onda ćete skinuti kilograme, jer kad mu treba rezerva, on je uzima iz masnoća.“

Pravilna ishrana i osećaj sitosti

Mirkovićeva ukazuje da prejedanje nije uvek posledica emocija, već često znak da organizam ne dobija dovoljno kvalitetnih nutrijenata.

„Kad unosite procesuiranu hranu, vi unesete mnogo kalorija, ali organizam je gladan nutrijenata.“ Dodaje da prava, prirodna hrana obezbeđuje duži osećaj sitosti. „Ako jedete pravu hranu, bićete presiti, nećete biti gladni pet do šest sati.“

S druge strane, industrijski proizvodi dovode do brzog povratka gladi. „Kad jedete pecivo, vi ste gladni za sat i po, koliko god kalorija unesete“, kaže Mirkovićeva.

Zaključuje da je ključ u izboru namirnica i umerenosti, a ne u restrikcijama. „Ne možemo lečiti fiziološko-biološke procese savetima. Prosto nije adekvatno“, poručuje nutricionistkinja Branka Mirković, na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.