U ustima otkriveni mikrobi koji mogu da razoružaju proteine koji izazivaju alergiju na kikiriki

Davanje osobama sa teškom alergijom na kikiriki značajne količine ovih mikroba potencijalno bi moglo da im pomogne da se bolje nose sa izlaganjem, ali ta mogućnost je još uvek daleko od praktične primene.

Tim naučnika sa Autonomnog univerziteta u Madridu u Španiji i Univerziteta Mekmaster u Kanadi identifikovao je dva mikroba – rothia i staphylococcus – sa ovom jedinstvenom sposobnošću.

Ove bakterije, koje se prirodno nalaze u ljudskoj pljuvački i tankom crevu, mogu da razgrađuju proteine u kikirikiju koji izazivaju po život opasnu anafilaksu.

Ova teška alergijska reakcija razlog je zbog kog škole često zabranjuju kikiriki, iako do dva odsto ljudi u Evropi i SAD ima alergiju na kikiriki, stope su znatno veće među decom, kod koje je i rizik od smrtnog ishoda veći.

Alergijske reakcije nastaju kada naše telo prepozna pretnju, ali anafilaksa izazvana kikirikijem predstavlja preteranu reakciju – „grešku“ u radu imunog sistema.

Opasnost koju sam kikiriki realno predstavlja za organizam, uglavnom to što ga naši digestivni enzimi ne razlažu efikasno, mnogo je manja u odnosu na opasnost od anafilaktičke reakcije.

Osobe sa teškom alergijom na kikiriki proizvode velike količine antitela imunoglobulina E (IgE) kada su izložene proteinima kikirikija, uključujući dva nazvana Ara h 1 i Ara h 2. To dovodi do snažne upalne reakcije koja može izazvati oticanje grla i pad krvnog pritiska, u reakciji poznatoj kao anafilaktički šok.

U kliničkoj studiji, istraživači su utvrdili da osobe sa alergijom na kikiriki mnogo bolje podnose izlaganje ovim mahunarkama kada imaju veći broj bakterija koje mogu da razlože neke od ovih proteina pre nego što imuni sistem stigne da reaguje.

Studija je obuhvatila 19 dece uzrasta od 1 do 14 godina sa alergijom na kikiriki, koja su već bila uključena u program oralne imunoterapije (eksperimentalnog tretmana čiji je cilj postepena desenzibilizacija pacijenata na alergene iz kikirikija).

Pre početka terapije, istraživači su uzeli bris pljuvačke kako bi analizirali oralni mikrobiom svakog deteta. Potom su deca prošla rutinski test za procenu jačine reakcije na proteine kikirikija.

Krvne analize nakon izlaganja kikirikiju pokazale su da su pacijenti sa većom količinom bakterija koje „jedu“ proteine kikirikija u svom oralnom i crevnom mikrobiomu imali veću toleranciju na alergen i blažu alergijsku reakciju.

S druge strane, pacijenti sa niskim pragom tolerancije na kikiriki imali su niži nivo bakterija iz reda micrococcales – taksona koji obuhvata rothia i micrococcus, obe sposobne da razlažu proteine kikirikija.

„Ovi nalazi ukazuju na to da bi oralna mikrobiota mogla da posluži kao prediktivni marker praga reaktivnosti na kikiriki, ističući potencijalni značaj mikrobnog metabolizma alergena u IgE-posredovanim reakcijama“, navode istraživači.

Eksperimenti na miševima pokazali su kako rothia i staphylococcus mogu da razlože Ara h 1 i Ara h 2, potencijalno smanjujući količinu okidača na koje imuni sistem mora da reaguje.

Koristeći soj laboratorijskih miševa sklonih anafilaksi na kikiriki, istraživači su utvrdili da namerna izmena mikrobioma može imati slične zaštitne efekte.

Rothia je već u laboratorijskim eksperimentima u petrijevim posudama pokazala izraženu sposobnost razgradnje dva glavna alergena proteina kikirikija. Kada su istraživači miševima dali značajnu dozu ove bakterije, njihove anafilaktičke reakcije bile su znatno ublažene.

Zajedno, ovi nalazi ukazuju na to da bi mikrobi mogli igrati važnu ulogu u budućem upravljanju alergijom na kikiriki, ublažavajući potencijalno smrtonosnu reakciju i pomažući u identifikaciji pacijenata koji bi trebalo da izbegavaju oralnu imunoterapiju, koja nosi ozbiljne rizike za osobe sa težim oblicima alergije.

Potrebna su dodatna klinička ispitivanja kako bi se utvrdilo da li bi, na primer, probiotici mogli predstavljati bezbedan i efikasan pristup lečenju alergija. Trenutno su rezultati kod ljudi samo opservacioni.