Kako nas pesma leči: od jačeg srca do bistrijeg uma

Pevanje je kognitivni, fizički, emocionalni i društveni čin. Psiholozi se već dugo pitaju kako to da ljudi koji pevaju zajedno mogu da razviju snažan osećaj društvene kohezije, pri čemu se čak i među najnevoljnijim pevačima ujedine u pesmi. Istraživanja su pokazala da potpuni stranci mogu stvoriti neobično bliske veze nakon što zajedno pevaju sat vremena.

Zato možda ne iznenađuje to da postoje jasne fizičke koristi za pluća i respiratorni sistem od pevanja. Neki istraživači su, na primer, koristili pevanje da pomognu ljudima sa plućnim bolestima.

Dobre vibracije

Osim društvene kohezije, pevanje takođe proizvodi i druge merljive fizičke efekte. Utvrđeno je da poboljšava rad srca i krvni pritisak. Čak je utvrđeno da pevanje u grupama ili horovima jača našu imunološku funkciju na načine na koje jednostavno slušanje iste muzike ne može.

Postoje različita objašnjenja za ovo.

Sa biološkog stanovišta, smatra se da pevanje aktivira vagusni nerv koji je direktno povezan sa glasnim žicama i mišićima u zadnjem delu grla. Produženo i kontrolisano disanje koje je uključeno u pevanje takođe oslobađa endorfine povezane sa zadovoljstvom, blagostanjem i suzbijanjem bola.

Pevanje takođe aktivira široku mrežu neurona na obe strane našeg mozga, uzrokujući da se osvetle regioni koji se bave jezikom, pokretom i emocijama. Ovo, u kombinaciji sa fokusom na disanje koje pevanje zahteva, čini ga efikasnim sredstvom za ublažavanje stresa.

Neki antropolozi veruju da su naši ljudski preci pevali pre nego što su mogli da govore, koristeći vokalizacije da bi oponašali zvuke prirode ili izrazili osećanja. Ovo je možda igralo ključnu ulogu u razvoju složene društvene dinamike, emocionalnog izražavanja i rituala. Aleks Strit, istraživač u Kembridž institutu za istraživanje muzičke terapije, ističe da nije slučajno što je pevanje deo života svakog čoveka, bez obzira da li je muzički nadaren ili ne, napominjući da su naši mozgovi i tela od rođenja podešeni da pozitivno reaguju na pesmu.

„Uspavanke se pevaju deci, a pesme se pevaju i na sahranama. Učimo tablicu množenja kroz pevanje, a abecedu kroz ritmičku i melodijsku strukturu.“

Pevanje u društvu

Nisu sve vrste pevanja podjednako korisne. Na primer, utvrđeno je da pevanje kao deo grupe ili hora podstiče veći nivo psihološke dobrobiti nego kod solo pevača. Iz tog razloga, istraživači u oblasti obrazovanja koriste pevanje kao sredstvo za podsticanje saradnje, razvoja jezika i regulaciju emocija kod dece.

Medicinski stručnjaci se takođe okreću pevanju kao načinu poboljšanja kvaliteta života onih koji žive sa različitim zdravstvenim stanjima.

Širom sveta, istraživači su proučavali efekte pridruživanja horovima osnovanim za preživele raka i moždanog udara, ljude koji žive sa Parkinsonovom bolešću i demencijom, i njihove negovatelje. Na primer, pevanje poboljšava sposobnost pacijenata sa Parkinsonovom bolešću da artikulišu reči, nešto sa čime se, kao što je poznato, bore kako bolest napreduje.

Pevanje takođe predstavlja način poboljšanja opšteg zdravlja, jer se pokazalo da je ova potcenjena vežba uporediva sa brzim hodanjem. „Pevanje je fizička aktivnost i može imati neke paralelne koristi poput vežbanja“, napominje Adam Luis, vanredni profesor respiratorne fizioterapije na Univerzitetu u Sautemptonu.

Jedna studija čak ukazuje da je pevanje, zajedno sa raznim vokalnim vežbama koje koriste obučeni pevači za usavršavanje visine tona i ritma, uporediva sa hodanjem umerenim tempom na traci za trčanje.

Ali istraživači takođe žele da istaknu često nedovoljno priznate koristi učešća u grupnom pevanju za psihu ljudi koji žive sa dugotrajnim hroničnim bolestima. Strit objašnjava da pevanje omogućava ovim ljudima da se fokusiraju na ono što mogu da urade, a ne na ono što ne mogu.

Svaki udah

Među onima koji su pokazali da imaju najviše koristi od pevanja su ljudi sa hroničnim respiratornim oboljenjima, nešto što je postalo glavni fokus istraživanja za Kira Filipa, kliničkog predavača respiratorne medicine na Imperijal koledžu u Londonu. Filip upozorava da pevanje neće izlečiti ljude od ovih bolesti, ali može da posluži kao efikasan holistički pristup koji dopunjuje konvencionalne tretmane.

„Za neke ljude, život sa otežanim disanjem može dovesti do promene načina na koji dišu, tako da ono postaje nepravilno i neefikasno“, objašnjava dr Filip. „Neki pristupi zasnovani na pevanju pomažu u smislu korišćenja mišića, ritma i dubine disanja, što može pomoći u poboljšanju tegoba.“

Jedna od njegovih najznačajnijih studija uključivala je program disanja koji je razvijen kroz rad sa profesionalnim pevačima u Engleskoj nacionalnoj operi i njegovo korišćenje kao dela randomizovanog kontrolisanog ispitivanja kod pacijenata sa produženim kovidom. Tokom šest nedelja, rezultati su pokazali da se poboljšao njihov kvalitet života i ublažio neke aspekte teškoća sa disanjem.

Bistriji um

Možda je najznačajnija korist od pevanja to što izgleda da pomaže mozgu da se oporavi od oštećenja.

To dobro islustruje priča bivše američke kongresmenke Gabrijele Gifords, koja je u pokušaju atentata 2011. pogođena u glavu. Tokom godina oporavka, Gifordsova je ponovo naučila da hoda, govori, čita i piše, a terapeuti su koristili pesme iz detinjstva kako bi joj pomogli da povrati fluentnost govora.

Istraživači su koristili slične pristupe kako bi pomogli preživelima od moždanog udara da povrate govor, jer pevanje može da obezbedi sate i sate ponavljanja potrebne za podsticanje nove povezanosti između dve moždane hemisfere, koja je često oštećena akutnim moždanim udarom.

Takođe se smatra da pevanje poboljšava neuroplastičnost mozga, što mu omogućava da se ponovo poveže i stvori nove neurološke mreže.

Postoje teorije da pevanje može pomoći i ljudima koji pate od kognitivnog pada zbog intenzivnih zahteva koje stavlja na mozak, zahtevajući kontinuiranu pažnju i stimulisanje pronalaženja reči i verbalnog pamćenja.

„Postoji postepeno rastuća baza dokaza o kognitivnim koristima pevanja kod starijih osoba“, navodi Tepo Sarkamo, profesor neuropsihologije na Univerzitetu u Helsinkiju. „Međutim, još uvek malo znamo o potencijalu pevanja u usporavanju ili sprečavanju kognitivnog pada, jer bi to zahtevalo studije velikih razmera sa višegodišnjim praćenjem.“

Za Strita, sva istraživanja koja pokazuju snažne efekte pevanja – bilo na društvenom ili neurohemijskom nivou – naglašavaju zašto je ono tako univerzalni deo ljudskog života. Međutim, ono što ga ujedno brine jeste da, kako ljudi provode sve više vremena povezani sa tehnologijom, a ne jedni sa drugima kroz aktivnosti poput pevanja, relativno malo ljudi iskusi njegove blagodeti.