Deset mitova o menopauzi koje lekari ne podnose

Menopauza može proizvesti simptome u mnogim delovima tela, a ponekad i na neočekivane načine, napominje dr Rebeka Terston, profesorka psihijatrije na Univerzitetu u Pitsburgu, u intervjuu za Njujork tajms. 

Šta kažu ginekolozi, endokrinolozi, urolozi i drugi specijalisti o najvećim zabludama o menopauzi sa kojima su se susreli. Evo šta žele da pacijenti znaju.

Mit 1: To su samo valunzi

Valunzi ili iznenadni naleti vrućine su obeležje menopauze: Čak 80 procenata žena ih ima. Ali brojni manje poznati simptomi su takođe povezani sa menopauzom, uključujući nesanicu, promene raspoloženja, maglu u mozgu, suvoću vagine, bolove u zglobovima i još mnogo toga.

To je uglavnom zato što je menopauza uzrokovana promenljivim nivoima estrogena, koji utiče na sva tkiva. Tokom perimenopauze, godina koje prethode poslednjoj menstruaciji, estrogen značajno varira. Nakon menopauze, on se stabilizuje na niskom nivou.

Nažalost, mnogi ljudi ne znaju ceo spektar simptoma koje ovaj proces može izazvati, napominje dr Džoan Menson, endokrinolog i profesor na Medicinskom fakultetu Harvard. To znači da možda ne shvataju da je simptom povezan sa menopauzom, što može značiti propuštanje korisnih tretmana.

Mit 2: „Sve“ je simptom menopauze

„Donedavno, mnogi ženski simptomi su odbacivani ili pogrešno tumačeni kao nešto što nije povezano sa našim hormonima“, navodi dr Ana Barbijeri, ginekolog i lekar integrativne medicine u Njujorku.

Ali pojedini lekari izražavaju bojazan da je došlo do previše pomeranja u suprotnom smeru.

„Sada se klatno više okreće ka tome da je 'Sve menopauza i perimenopauza', a to je takođe preterano pojednostavljivanje“, ističe dr Barbijeri.

Na primer, napominje da bol u zglobovima u srednjim godinama može biti povezan sa smanjenjem estrogena, ali i sa artritisom.

Dr Pelin Batur, profesorka akušerstva, ginekologije i reproduktivne biologije na Klivlendskoj klinici, kaže da je videla mnogo slučajeva u kojima su pacijenti i njihovi lekari pripisivali simptome, poput umora, menopauzi i nisu radili osnovne testove koji bi otkrili anemiju, probleme sa štitnom žlezdom ili nedostatak vitamina kao pravi uzrok.

Mit 3: Hormonska terapija je opasna

Do 2002. godine, lekari su rutinski propisivali hormonsku terapiju za simptome menopauze. Zatim je jedna veoma medijski propraćena studija otkrila mali porast raka dojke i krvnih ugrušaka kod žena koje su uzimale estrogen i progestin.

Upotreba hormona je naglo opala, a mnoge žene se i dalje plaše toga.

Stručnjaci pak tvrde da hormonska terapija daje određene prednosti – uključujući olakšanje od talasa vrućine i vaginalne suvoće, kao i smanjen rizik od osteoporoze – koje nadmašuju niske rizike za većinu žena u četrdesetim i pedesetim godinama koje imaju problematične simptome. Neke starije žene takođe mogu bezbedno da ih koriste, smatra dr Loren Štrajher, klinička profesorka akušerstva i ginekologije na Univerzitetu Nortvestern.

Iako postoje ljudi, poput preživelih od raka dojke, za koje se sistemska hormonska terapija generalno ne preporučuje, ove granice su prilično uske, naglašavaju stručnjaci. A hormonska terapija dolazi u mnogo oblika, tako da ako jedna vrsta ne deluje kod određene osobe, druga bi mogla.

Na primer, estrogenske pilule se obično ne preporučuju onima sa visokim rizikom od stvaranja krvnih ugrušaka, jer mogu povećati proizvodnju proteina za zgrušavanje krvi u jetri. Ali estrogenski flasteri za kožu to ne rade. A niska doza vaginalnog estrogena za urinarne i genitalne simptome je bezbedna za sve, ističe urolog dr Rejčel Rubin.

Mit 4: Hormoni su jedina terapija

Hormonska terapija „nije ni čudo ni otrov“, naglašava dr Džil Lis, vanredna klinička profesorka ginekologije, akušerstva i opstetricije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Koloradu. „Nekim ženama može promeniti život, a drugima biti nepotrebna ili čak rizična.“

A za one kojima to ne pomaže, stručnjaci su naglasili da postoje alternative.

Lekari već dugo leče valunge gabapentinom, antidepresivom paroksetinom, kognitivno-bihejvioralnom terapijom i vežbama disanja. Godine 2023, Američka agencija za hranu i lekove odobrila je fezolinetant, koji cilja neurone koji regulišu temperaturu. A proizvodi hijaluronske kiseline mogu lečiti vaginalnu suvoću.

Mit 5: „Prirodni“ preparati su bezbedniji

Mnoge žene, plašeći se hormona, odlučuju se za bilje i suplemente. Ali „samo zato što se nešto može prodavati kao prirodno, to ne znači nužno da je bezbedno“, napominje dr Menson. „Arsen je takođe prirodan.“

Gotovo nijedan od suplemenata koje promovišu mnogi influenseri nije potkrepljen čvrstim dokazima, podseća dr Nanet Santoro, predsednica Odeljenja za akušerstvo i ginekologiju na Univerzitetu u Koloradu. A njihova proizvodnja je samo blago regulisana, što može dovesti do kontaminacije.

Nakon što su mnoge žene napustile hormone koje je odobrila regulatorna agencija, pojavilo se navodno prirodno lečenje: „bioidentičnim“, ili hormonima koji odgovaraju onima koje proizvodi ljudsko telo. Labavo regulisane apoteke koje ih proizvode tvrde da su bezbedniji od konjugovanog estrogena, dobijenog od konja. Ali istraživanja to ne potkrepljuju, ističu stručnjaci.

„Da li znate glavni razlog zašto su kombinovani hormoni bezbedniji od običnih hormona koje je odobrila FDA?“, našalila se dr Meri Džejn Minkin, klinička profesorka akušerstva, ginekologije i reproduktivnih nauka na Medicinskom fakultetu Jejl. „Ne postoji uputstvo u pakovanju koje vam govori o svim neželjenim efektima.“

Mit 6: Samo treba da izdržite

Mnoge pacijentkinje su odlučne da prebrode menopauzu bez pomoći. Ali istraživači kažu da bi to moglo dovesti do ozbiljnih medicinskih problema.

Žene koje imaju česte ili jake nalete vrućine imaju veću verovatnoću da razviju kardiovaskularne bolesti od onih koje ih nemaju, a one sa više valunga tokom spavanja sklonije su lošijem pamćenju. Istraživanja su u toku kako bi se utvrdilo zašto, kaže dr Terston, koja je proučavala ovu temu. Valunzi mogu dovesti do lošeg sna, što je povezano sa kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom i kognitivnim padom, ali mogu biti uključeni i manje istraženi faktori.

Vaginalna suvoća takođe povećava rizik od infekcija urinarnog trakta. Čak i asimptomatske osobe prolaze kroz metaboličke promene i manju gustinu kostiju u menopauzi.

Žene mogu da se podvrgnu testovima i tretmanima koji mogu smanjiti rizik, navode stručnjaci. Generalno, menopauza je ključno vreme da žene obrate pažnju na svoje zdravlje, uključujući zdravu ishranu, vežbanje i praćenje krvnog pritiska i holesterola.

Mit 7: Simptomi ne traju dugo

Mnoge žene očekuju da će valunzi biti kratkotrajni, ali oni traju u proseku više od sedam godina – ponekad i mnogo duže.

Drugi simptomi mogu trajati i duže. Na primer, infekcije urinarnog trakta kod starijih žena su obično povezane sa menopauzom, ali mnoge žene to ne shvataju, navodi dr Elizabet Evans, uroginekolog i profesorka na Zdravstvenom naučnom centru Univerziteta u Teksasu u San Antoniju.

„Imaćete nekoga ko dođe sa 70 godina i kaže: 'Prošla sam sve to. Zašto pričamo o menopauzi?'“, kaže dr Evans.

Simptomi mogu početi i ranije nego što ljudi očekuju. Iako je 45 godina ili kasnije tipična za poslednju menstruaciju, nije nenormalno iskusiti perimenopauzalne simptome u srednjim ili kasnim tridesetim, rekla je dr Stefani Fobion, direktorka Centra za zdravlje žena klinike Majo i medicinska direktorka Društva za menopauzu.

Mit 8: Vaš seksualni život nikada više neće biti sjajan

Bol tokom seksa je čest u menopauzi i „zbog toga žene imaju manju spontanu želju“, rekla je dr Dajana Bitner, glavna medicinska savetnica i suosnivačica savetovališta za zdravlje žena. To može stvoriti samoodrživi ciklus u kojem „što se manje seksa dešava, to se manje seksa traži“.

Ali moguće je prekinuti ovaj ciklus. Hidratantne kreme, lubrikanti i vaginalni estrogen mogu pomoći kod suvoće i bola.

Mit 9: Žene u perimenopauzi ne mogu da zatrudne

To je čest scenario u praksi kaže dr Batur. Pacijentkinja koja nije imala menstruaciju mesecima i koja je verovala da je u menopauzi na osnovu nepouzdanih laboratorijskih testova, pojavi se trudna.

Čak i ako su vam menstruacije retke, možete zatrudneti tokom perimenopauze. Zapravo, studija iz 2015. godine je otkrila da su, posle tinejdžerki, žene u četrdesetim godinama druga najčešća kategorija koja ima neplaniranu trudnoću.

„Sve što je potrebno je jedna jajna ćelija i jedan spermatozoid“, napominje dr Batur.

Izgledi za trudnoću postoje sve dok se ne izađe iz perimenompauze i žena nema ciklus godinu dana.

Mit 10: Prolazak kroz menopauzu je uvek užasan

Kulturni prikazi menopauze su sumorni. Pored neprijatnih simptoma, često se žene negativno karakterišu.

Ali iako su simptomi stvarni, oni nisu cela priča. Mnoge žene se osećaju autentičnije i samopouzdanije, dodala je dr Terston. „Manje ih je briga šta drugi ljudi misle, a to je veoma oslobađajuće.“

Postoje i druge prednosti. Na kraju krajeva, koja žena dok su je mučili menstrualni bolovi, nije čeznula da ta patnja prestane?