Koliko je demencija ozbiljan problem, znaju samo oni koji u svom okruženju imaju obolelog

Starenje gotovo neizbežno prati demencija. Procenjuje se da je u Srbiji dementna svaka deseta osoba starija od 65 godina. Alchajmer, kao oblik demencije, je neizlečiva bolest - koja nastaje sporo, u početku deluje bezazleno, a kada bolest uzme maha, zbog nje pati cela porodica. Kako prepoznati prve simptome, kako usporiti napredovanje bolesti i kakva pomoć i podrška bi bila dragocena obolelima i njihovim porodicama.

Koliko je demencija ozbiljan problem, znaju samo oni koji u svom okruženju imaju obolelu osobu. „Nije lako kada vas majka koja vas je volela do juče, uopšte ne prepoznaje, kada ne reaguje na bilo kakva uputstva koja joj dajete, kada ništa neće…..“, kaže Nadežda Satarić iz Udruženja obolelih od demencije.

„Dementni pacijenti mogu da budu anksiozni, jer kažu da je anksioznost i neopravdani, nedefinisani strah, povezan sa gubitkom pamćenja“, napominje neurolog prof.dr Elka Stefanova.

Na prvi simptom, zaboravnosti, obično se ne reaguje. Tek kada počnu da se dešavaju ozbiljnije stvari, bolest je uznapredovala.

„Pacijenti maskiraju bolest, ne javljaju se lekaru, ne traže pomoć i kada dođu njihove drage osobe, da ih pitaju kako su i ne primete bolest, jer nemaju vremena da se druže, i ne primećuju muku pacijenta.Obično bude kasno kada primete bolest“, istakla je Nada Satarić.

Ako osoba ne pamti novije događaje, ima halucinacije, ne orjentiše se u prostoru, to su upozoravajući znaci. U poodmakloj fazi bolesti, moraju da budu pod stalnim nadzorom. Tada najveći teret snosi uglavnom porodica, kojoj je potrebna podrška.

„Česti su i primeri da takve pacijente ostave pod ključom kod kuće ili da ih posmatraju kroz kamere s posla. To je teška muka, a da ne pričamo o finansijkim izazovima jer je negovanje osobe sa demencijom skupo. Srodnici moraju da plaćaju i dodatno negovatelje što mesečno zna da izađe više od hiljadu evra“, dodaje Satarićeva.

Onima koji svedoče mentalnom padu svojih najbližih, svakodnevni život se pretvara u nerešive zagonetke, poput one kako da ih trgnu iz faze u kojoj prave izmaštane priče, ili kako da reaguju kada ih pitaju nešto što su im upravo rekli.

„Ne treba se previše objašnjavati oko takvih stvari, treba skrenuti temu na nešto drugo, baviti se nečim drugim, nečim što je prikladno i što godi samom pacijentu. Zajedničko druženje, gledanje starih slika, onoga čega se oni sećaju, treba šetati, održati određen stepen funkcionalnosti“, savetuje prof. dr Elka Stefanova.

Kada porodica nije u prilici da o njima neprestano brine, tu su negovatelji. Međutim, i negovatelji često obolevaju – fizički i mentalno, a neki moraju i da napuste posao. U Srbiji i dalje ne postoji sistem podrške porodicama poput dnevnih centara i savetovališta za negu.