Митологија свакодневице или шта смо навикли да не примећујемо

У Галерији ДОТС у току је изложба „Митологија свакодневице“ на којој четири уметнице обликују поставку, која не нуди наратив већ мрежу значења.

Четири уметнице различитим изразима и сензибилитетима мапирају свакодневицу као простор дубоких значења. За Марину Марковић, тело је поље сталне тензије између бола и естетике, интиме и друштвене конструкције.

„Ја говорим из позиције нечег што познајем, понављам и студентима својим да увек радим са места тензије, чак не ни места неког свог става већ са границе – тамо где сам најамбивалентнија, тамо где постоји неки раздор, неко цепање ја се бавим тим темама“, објашњава визуелна уметница Марина Марковић.

Са друге стране, Астрид Оудхеусден, која долази из Холандије, бира тихе, медитативне призоре свакодневице – ентеријере, светлосне прелазе, тренутке без великих догађаја.

„То је серија дневних цртежа, оно што ја радим сваког јутра у свом атељеу. И то је нешто што радим већ 21 годину. Говоре о спољашњем свету и како га ја доживљавам. Третирам политичке теме, али не експлицитно већ кроз лепе боје, дружељубива лица, али кад мало боље погледате, схватите да заправо није реч о лаким темама, а за то вам је потребно да се мало дуже задржите испред њих“, прецизирала је Астрид Оудхеусден.

У контрапункту двема ауторкама, Моника Сигети уводи елементе фантастичног. Њени радови преображавају познато у нелагодно, идентитет у хибридну форму, а свакодневицу у простор преиспитивања.

Ана Симић користи језик дигиталне илустрације. Поп-арт естетика, огољен знак и бојена равнотежа чине њен рад непосредним, а истовремено вишеслојним.

Митологија свакодневице није тема, већ приступ – начин гледања на оно што смо навикли да не примећујемо.