Analgetik, probiotik i antiseptik – obavezni u putnoj apoteci

Putna apoteka obavezan je deo prtljaga. Na primer, ono što nijedan hronični pacijent ne sme da zaboravi kada krene na put, jeste njegova redovna terapija.

Profesor Samardžić ističe da on lično na put ne kreće bez analgetika protiv različitih bolova i koji je ujedno najčešće i antipiretik.

„Sa putnom apotekom ne treba preterivati i poneti samo nužne lekove“, dodaje farmakolog. „Treba razmišljati o virusnim infekcijama koje obično zahvataju gastrointestinalni trakt, dakle u pitanju su ili stomačne tegobe, ako su zahvaćene gornje partije, ili prolivni sindrom, ako su donje partije. Tako da neki preparat koji sadrži probiotike, koji treba da obnavlja fiziološku mikrofloru, jeste nešto što treba da imamo kod sebe.“

Ukoliko putujemo sa decom, poneti i prašak za oralnu rehidraciju, s obzirom da se zbog stomačnih tegoba gubi velika količina elektrolita.

Sledeća stvar koju treba imati na umu kada se pripremamo za put su i alergijske reakcije, tako da u putnoj apoteci treba da se nađe i antihistaminik, bilo oralni ili za lokalnu primenu.

„Četvrti obavezni sastav jeste rastvor antiseptika, dakle, nešto što ćemo koristiti ili rastvor hidrogena, alkohola, povidonjoda u slučaju malih povreda, rana, opekotina. To je osnovno, a drugo se prilagođava prema individualnim potrebama“, navodi prof. Samardžić.

Šta ako putujemo sa bebom

Kada se na put kreće sa bebom ono o na čemu farmakolozi najviše insistiraju je doziranje i formulacija leka, naglašava gost Jutarnjeg programa.

„To znači da se preporučuju tečne preparacije lekova. Dakle, tu ćemo vrlo teško imati mogućnost da primenimo tabletu, kapsulu, dražeju, niti da je nešto delimo, stavljamo, meljemo, to apsolutno nije preporučivo. U tom smislu posebno je značajno voditi računa o formulaciji leka za dete koju ćemo poneti i ne samo kada je putna apoteka, nego i generalno.“ primena apoteka.

Hronični pacijenti

Hronični pacijenti svoju redovnu terapiju treba da nose u originalnom pakovanju. Može se dogoditi, napominje profesor, da na putu dođe do subjektivnog, pa čak i objektivnog smanjenja tegoba, posebno kod reumatskih pacijenata, pa čak i kardiovaskularnih, ali da korekciju terapije ne treba primenjivati na svoju ruku, bez konsultacija sa lekarom.

Suplementacija

Prof. dr Janko Samardžić ističe da je leto idealan period za takozvani „washout“ – odnosno da napravimo pauzu u suplementaciji ukoliko nije neophodna, posebno kada se radi o vitaminu D, za koji znamo da se sintetiše pod uticajem sunčevih zraka.

„Ova dva, tri meseca, uz svu raznovrsnu ishranu, obilje različitih namirnica, je dobar period da prestanemo sa uzimanjem suplemenata. Ali kada su lekovi u pitanju, nikako svojevoljno“, napominje farmakolog.

Pravilno čuvanje lekova

Opšte pravilo nalaže da se lekovi čuvaju u originalnoj kutiji, na suvom i tamnom mestu zaštićenom od vlage i od svetlosti. Treba izbegavati ekstremne promene temperature i čuvati na temperaturama koje su naznačene na svakom pakovanju leka.

„Posledice nepravilnog čuvanja lekova su gubljenje svojstva leka“, napominje farmakolog.

Međutim, tečni preparati, rastvori i sirupi, pak, zahtevaju čuvanje u frižideru na odgovarajućoj temperaturi. U tom slučaju treba nabaviti odgovarajuće transportne torbe ili ručne frižidere. Posebno treba obratiti pažnju na preparate koji zahtevaju odgovarajuću pripremu i rastvaranje.

Putnu apoteku prilagođavamo destinaciji i načinu putovanja

Poslednjih godina sve češće se putuje na udaljene destinacije i tropske krajeve koji su posebno specifični, napominje gost Jutarnjeg programa.

„Recimo ako putujemo u malarični predeo, onda moramo da vodimo računa da nam je potrebna nekad i antibakterijska profilaksa tokom čitavog boravka. Čak se kreće i ranije, pa tokom čitavog boravka postoje smernice i da se probiotici koriste u slučajevima da su, recimo, česte parazitoze ili srednje infekcije u određenim regionima sveta“, navodi dr Samardžić.

Ukoliko putujemo na planinu moramo imati u vidu da je na visinama izvor sunčevog zračenja izuzetno jak, na šta često zaboravljamo jer su temperature obično niže. Zbog toga je obavezno koristiti kreme za zaštitu od sunca.

Takođe postoji i opasnost od ujeda različitih insekata, tako da treba poneti i odgovarajuće repelente za zaštitu, savetuje prof. dr Janko Samardžić na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.