Može li Srbija da ostavi pušenje ili će ceh za zdravlje i dalje biti najveći u regionu

Petnaest godina je prošlo, otkako je donet Zakon o zaštiti stanovništva od duvanskog dima. Ministarstvo zdravlja najavljuje da će do kraja godine biti donet novi zakon koji će zabraniti pušenje u svim zatvorenim javnim prostorima. Međutim, do danas to nije sprovedeno.

Možete li navesti primer kako je to uspešno rešeno u drugim evropskim zemljama?

– Druge zemlje to rešavaju tako što imaju čitav paket mera koji je donet na državnom nivo. Sprovodi se sinhronizovano, dugi niz godina, sa podjednakom upornošću, praćenjem rezultata i to vodi ka pozitivnim rezultatima.

Kod nas su te mere donete na neki način parcijalno, još manje su se dosledno primenjivale i pratili rezultati, pa je to dovelo do ovog stanja.

Praktično stagniramo sa procentom broja pušača.

Ono što je najvažnije kod tih mera je da se mladi ne uvuku u problem zavisnosti. Kako to rešiti?

– Isti je put, od edukacije i dalje. Edukacija, međutim, nije dovoljna, iako joj mi kao lekari dajemo veliki značaj i svakodnevno se time bavimo.

Kada sve druge okolnosti ne podržavaju edukaciju, teško je samo od nje očekivati rezultate.

Uz edukaciju potrebne su i zakonske promene, kao i dosledna primena zakona, kontrola i kazne.

Takođe, potrebno je da se povećaju cene cigareta, jer su u Srbiji i dalje značajno jeftine u poređenju sa zapadnom Evropom. Bezlična pakovanja, upozorenja, slikovna i tekstualna – sve to mora biti istovremeno.

Kampanje za borbu protiv pušenja takođe su važne, ali nemamo ni jednu značajnu kampanju već više od 15 godina. Čini se da je ova tema „ispod radara".

Jedina smo zemlja gde je dozvoljeno pušenje u ugostiteljskim objektima.

– Jedna od veoma retkih, da. U mnogim zemljama, kao što je Crna Gora, zakon o zabrani pušenja u zatvorenim ugostiteljskim objektima donet je pre nekoliko godina, a nedavno i u Bosni i Hercegovini.

Ostajemo i u regionu usamljeni u ovom trendu. 

U Americi, gde se već decenijama sprovode te kampanje, imamo jasne pokazatelje i ekonomske i zdravstvene. Je l' tako?

– Svi naučni dokazi, a i ekonomski, ukazuju na to koliki su benefiti od prestanka pušenja. Postoje oboljenja gde je pušenje direktan i dominantan faktor rizika, pa dolazi do pada obolelih od raka pluća i kardiovaskularnih bolesti.

Time se troškovi lečenja smanjuju, što predstavlja značajan ekonomski benefit za određena društva.

U SAD je za 50 odsto smanjen broj pušača i isto toliko je smanjen broj obolelih od raka pluća.

– Naravno, znamo da je za devet od 10 slučajeva oboljenja od raka pluća direktno odgovorn  duvan. Direktan pad broja obolelih  je srazmeran sa brojem pušača.

Ne prepoznaje se, takođe, dovoljno da je pušenje ekološki problem.

Pušenje je veliki ekološki problem i činjenica je da se to ne potencira dovoljno. Smatra se da su produkti pušenja dominantni fizički zagađivač prostora naše planete.

Oko 38 odsto otpada na celoj planeti pripada ostacima duvanskih proizvoda. Kao poseban faktor se ističe i otpad od elektronskih cigareta, koje su posebno rizične.

Moramo da ukažemo da nije samo otpad koji nastaje pušenjem. Proizvodnja duvana predstavlja veliki ekološki faktor rizika, kao i  transport, zagađivanje zemljišta na kojem se uzgaja duvan, emisija dima u vazduh. I jedan su od vodećih uzroka požara.

Švedska je smanjila broj pušača na manje od 10 odsto. Podaci iz Turske pokazuju da je značajno smanjen broj pušača, gde je zabranjeno da se cigareta pojavljuje na filmu, u serijama, pa čak i u pozorišnim predstavama. Posredna reklama je mnogo efektivnija. Kod nas skoro u svakoj pozorišnoj predstavi vidimo da glumci puše na sceni. Da li može kod nas na to da se utiče?

–Dobro je pitanje, to se i ja  pitam. To bi takođe regulativom moralo da se obezbedi. Sa druge strane, mora da se pokrene neka inicijativa da bi se takva regulativa donela. To nije samo naš problem. I u svetu postoje slični problemi.

Netfliks je bio kritikovan od određenih tela i nevladinih organizacija jer forsira pušenje u svojim serijama i filmovima.

Od 2019. godine, kada je inicijativa pokrenuta, nisu se mnogo stvari promenile. Iako je doneta odluka da bi trebali da smanje pojavljivanje cigareta i pušenja u programima, ipak su se prilično oglušili i uvek izvrdavaju inicijativu.

Kod nas je to takođe veoma prisutno. Uticaj kroz kinematografiju, igranu produkciju, na mlade posebno, izuzetno je veliki. Mera bi bila veoma značajna.

Za one koji žele da prestanu da puše, gde mogu da se jave? Da li mi imamo dovoljan broj savetovališta?

– Nažalost, ne. Mreža savetovališta je prilično utihnula. Bila je bazirana na ljudima koji su davno počeli da rade na problemu. Kako su se povukli, tako su i savetovališta smanjila svoje kapacitete.

Treba da radimo na pojačanju savetovališta i stručne podrške ljudima.

Iz podataka i istraživanja zdravlja stanovnika, samo trećina pušača dobila je savet od svog lekara da treba da prestane da puši. Postoji telefon na sajtu Instituta za javno zdravlje „Batut" gde ljudi mogu da se jave.