Читај ми!

Transplantacija i lečenje jetre: Zašto je potrebna razvijenija mreža i bolja organizacija sistema

Na predlog Katedre za hirurgiju sa anesteziologijom Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u Srbiju je doputovao doktor Majron Švarc, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za transplantaciju jetre u najvećoj bolnici u Njujorku.

Doktor Švarc je prvi put u Srbiji kako bi sa srpskim kolegama podelio svoje znanje, između ostalog, i izvođenjem pokaznog operativnog zahvata. Planira i obilazak zemlje i glavnog grada, i upoznavanje naše kulture. Jedan od vodećih svetskih stručnjaka za hirurgiju jetre, došao je na inicijativu profesora dr Vladimira Dugalića sa Prve hirurške klinike u Beogradu koji je ranije dr Švarca posetio u Njujorku u bolnici Maunt Sinaj, kada je izrazio želju da poseti naš glavni grad.

„Mi smo počeli sa transplantacijom jetre u Njujorku još 1988. kada sam bio mladi hirurg, i mogli smo da razvijemo jedan od najvećih programa u Americi zato što je sve što nam je potrebno za taj program bilo dostupno. Srećan sam što mogu da dođem i da podelim ono što smo naučili“, izjavio je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a dr Švarc.

„Mislim da je problem sa kojim se suočavate u Srbiji zapravo u resursima, ne samo doktori koji znaju kako da izvedu operaciju, oni jesu ključni za nešto ovako složeno kao što je transplantacija jetre da bi se to razvilo na dobar način. Uradiću što mogu da pomognem“, dodao je.

Doktor je govorio i o sistemu pronalaženja donatora u SAD.

„Dobro nam ide, izvodimo oko 200 transplantacija jetre godišnje, ipak to nije dovoljno jer mnogim ljudima je potrebna transplantacija jetre, pa zato koristimo i delove jetre živih koje možemo bezbedno da prenesemo, odnosno transplantiramo pacijentima, najčešće su to članovi porodice i prijatelji“, objasnio je gost RTS-a.

Bespoštedno darivanje vremena

Prva transplantacija u svetu urađena je 1967. godine.

„Kod nas ono što mi malo smeta jeste što se svaka urađena transplantacija jetre prezentuje kao da je to nešto novo, epohalno. Na prostorima bivše Jugoslavije, prostor Božina Radović je još 1996. godine uradio prvu transplantaciju jetre – vanserijski hirurg, ali on je radio u zaista teškim uslovima. To je urađeno na Dedinju, znate kakve su bile devedesete godine. Nažalost, on nije imao ni skener, ni magnet tada, i uspevao je nekako da izgura taj program“, ispričao je prof. Dugalić.

Kada su pitanju sami resursi, profesor smatra da ih imamo dovoljno, ali da je potrebna volja iskrena namera onih koji imaju ingerencije, uz opasku da i entuzijazam kod mladih stručnjaka – ima svoje granice.

„To je veoma mukotrpan posao, znači vi treba, kada se uradi transplantacija, sećam se kako smo radili sa profesorom Božinom Radovićem – vi ste ujutru uz pacijenta, vi ste popodne sa celim konzilijumom, znači 15 dana vi praktično nemate svoj život. Ko treba u ovoj zemlji da bude nagrađen, ako ne ti ljudi koji bespoštedno daruju svoje i vreme i tim pacijentima?“, rekao je prof. Dugalić.

Problem finansijskog praćenja cene savremenih lekova

Profesor doktor Švarc je jedan deo svog profesionalnog rada posvetio i istraživanju karcinoma jetre.

„Mnogo smo napredovali u lečenju raka i jetre, i u direktnom lečenju jetre novim tehnologijama koje nam omogućavaju da uništimo rak bez operacije, ali i sa lekovima koji su uvedeni u proteklih deset godina, i koji omogućavaju da imuni sistem pacijenta prepozna tumor i napadne ga. Tako da, mnogi ljudi mogu da se izleče koji ranije nisu mogli da se izleče. Bio sam pomalo iznenađen kada sam otkrio da je ono što je prihvaćeno u Americi kao rutinska nega ovde nije dostupno stanovništvu, nije odobreno od strane vlade. Lekovi su skupi, pretpostavljam da je to problem, ali veliki deo napretka se oslanja na tehnologije i nove lekove koji jesu skupi moram da kažem“, naglasio je prof. Švarc.

Objasnio je smer u kome će ići njegov dalji rad: „Da radimo rak bez operacija, pomoću samo lekova i da rešavamo probleme bez velikih operacija na pacijentima, a da to bude uspešno, jer i to ima uticaj na osobu, to je smer u kom će naš rad ići“.

„Što se tiče same hirurgije karcinoma jetre, mislim da smo mi hirurški, smo sposobni da uradimo gotovo svaku vrstu operacije. Problem – ovo što je profesor Švarc govorio, to je ta nova imunološka terapija koja je dosta skupa, ne znam koliko smo mi u mogućnosti da naš Fond isprati te trendove. Osim toga, takođe postoji problem sa interventnom radiologijom. Tu se rade i radioembolizacije i raznorazne druge procedure koje kod nas još uvek nisu živele. Mislim da bi interventni radiolozi morali takođe da se više potrude. I naravno, naš najveći problem je transplantacija, jer kod njih su lako dostupni – ako dođe do odbacivanja jetre, vrlo brzo se može dobiti nova jetra. Kod nas, još uvek smo daleko, nažalost, od toga“, objasnio je prof. dr Dugalić.

Profesor Švarc, nakon prvog obilaska Beograda, i uoči posete Hramu Svetog Save, izneo je svoje impresije: „Divan je grad, na mnoge načine. Veoma je otvoren, nema zgrada koje imaju sto spratova kao u Njujorku. Može se videti nebo i horizont. Pogled na Dunav sa tvrđave je spektakularan, i ljudi su zaista divni, tako da je utisak divan. Moj sin je ozbiljan igrač tenisa, a Srbija je kao Meka za njega“.

среда, 24. јул 2024.
23° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару