Preventivni pregledi štitaste žlezde tokom vikenda širom Srbije

Preventivni pregledi štitne žlezde, ovog vikenda, podrazumevaće ultrazvuk štitne žlezde i određivanje nivoa hormona štitne žlezde.

Profesor Miloš Žarković, endokrinolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije ističe da su to dve ključne analize.

„Ultrazvuk služi da se vidi struktura žlezde, a čvorovi štitne žlezde, nodusi kako ih mi zovemo, su jedna od najčešćih patologija kod ljudi. Ne volim baš da kažem patologije jer to ima 50 odsto ljudi i učestalo se povećava sa starenjem. Ipak pet odsto mogu da budu karcinomi, tako da je taj pregled vrlo značajan. S druge strane, funkcija štitne žlezde nas na neki način određuje. Mozak radi na hormone štitaste žlezde, ona mnogo utiče na metabolizam, tako da je bitno na vreme ustanoviti ako postoje poremećaji“, istakao je profesor Žarković.

Savet stručnjaka je da nikako ne smemo da ignorišemo simptome hipertireoze, znači pojačan rad, ubrzan rad srca, gubitak na težini, preznojavanje, nervozu.

S druge strane, simptome hipotireoze teže je uočiti, oni su na neki način podmukli.

„U početku se to sve preklapa sa običnim stvarima, zaboravnost itd. Kasnije nastaje osetljivost na hladnoću, podbulost, mentalna usporenost. Na kraju to je i jedno i drugo. I hipotireoza može letalno da se završi ako se ne leči“, objašnjava profesor Žarković.

Prognoze su odlične ukoliko se poremećaji otkriju na vreme i ukoliko se problem leči.

„Samo je potrebno otkriti na vreme. Osobe koje imaju hipotireozu u principu imaju normalan život. Osobe koje imaju hipertireozu moramo da izlečimo. Ako neko ima neku drugu bolest, kao što je struma ili karcinom štitne žlezde, to se takođe vrlo uspešno leči“, navodi dr Žarković.

Prema njegovim rečima, Klinika za endokrinologiju ima sve više pacijenata, kao što je slučaj i kod drugih autoimunih bolesti.

„Bolesti štitne žlezde su prvenstveno ženske bolesti. Međutim, sad imamo sve više i više muškaraca, sve više i više teških formi i, nažalost, sve više i više mladih osoba koje oboljevaju od bolesti štitne žlezde“, ukazao je profesor Žarković.

Teško je reći šta je dovelo do toga, ali faktori okoline sigurno utiču.

„Dve stvari jako utiču na bolesti štitne žlezde, a to je gojaznost i remetitelji. Endokrini remetitelji i faktori spoljašnje sredine“, istakao je endokrinolog.

Na najnovijem aparatu za dijagnostiku pregledano je preko hiljadu pacijenata. To je mnogo olakšalo dijagnostiku i poboljšalo kvalitet dijagnostike. Takođe, kako kaže dr Žarković pacijentimaovaj aparat donosi sigurnost.

Bolesti štitne žlezde mogu se sprečiti adekvatnom jodizacijom. Srbija je jedna od evropskih zemalja koja ima adekvatnu jodizaciju. Važan je i unos selena, a treba proveravati i nivo gvožđa i vitamina D.