Povišena antitela štitaste žlezde ne znače uvek da je u pitanju Hašimoto tireoiditis

Sve veći broj pacijenata ima problem sa štitastom žlezdom, zašto je tako i kako se problem otkriva i leči, za „RTS Ordinaciju“ govorila je prof. dr Biljana Nedeljković Beleslin, endokrinolog iz Univerzitetskoh kliničkog centra Srbije.

Повишена антитела штитасте жлезде не значе увек да је у питању Хашимото тиреоидитис

Šta je Hašimoto tireoiditis?

Hašimoto tireoiditis je hronično zapaljenje štitaste žlezde, objašnjava prof. dr Biljana Nedeljković Beleslin.

„Radi se o autoimunom procesu gde se stvaraju antitela, koja su usmerena ka štitastoj žlezdi. Ona mogu da izazovu, ali ne moraju i smanjen rad štitaste žlezde“, napominje profesorka i dodaje da osoba može da ima zapaljenje štitaste žlezde, ali i da štitasta žlezda istovremeno normalno luči hormone i da nema usporenog rada. Tada, kako doktorka ističe, nisu potrebni nikakvi lekovi.

Šta utiče na to da štitasta žlezda radi usporeno?

Najčešći uzrok je Hašimoto tiroiditis, a neki drugi uzroci mogu biti i zapaljenje koje se javlja šest meseci nakon trudnoće. Postporođajni tiroiditis, može izazvati smanjen rad štitaste žlezde koji može da bude trajan i da zahteva trajno lečenje, ali može da bude i prolazno, objasnila je dr Nedeljković Beleslin.

„Sledeći razlog može biti subakutni tiroiditis koji je izazvan virusima. Ovakvo stanje može da izazove i grip ili neki drugi virus. Međutim, prolaznog je karaktera i leči se dok je bolest prisutna. Kasnije se pacijent oporavi i lekovi više nisu potrebni“, navodi doktorka i dodala da smanjenu funkciju može izazvati i upotreba lekova koji imaju puno joda, kao što je amiodaron.

Osobe koje imaju Hašimoto tireoiditis nemaju nedostatak joda

Endokrinološkinja napominje da je pogrešno uverenje da ćemo uzimanjem joda uticati na štitastu žlezdu povoljno.

„Dodavanjem joda možemo pogoršati stanje štitaste žlezde i izazvati kako smanjenu funkciju, tako i povećanu funkciju štitaste žlezde. Tako da nema potrebe dodavati nešto na normalan nivo.“

Koji je uzrok nastanka Hašimoto tireoiditisa

Postoji porodična predispozicija, ali to ne znači da će osoba dobiti Hašimoto tireoiditis. Što znači da faktori sredine i načina života doprinose da se bolest kod predisponirane osobe razvije, na primer stres.

Uobičajni i neuobičajeni simptomi usporenog rada štitaste žlezde

Kod smanjene funkcije štitaste žlezde mogu se javiti simptomi kao što su umor, dekoncetracija, zaboravnost, suva koža, suva kosa, depresija, krti i lomljivi nokti, hipertenzija (rast donjeg krvnog pritiska), usporen rad srca, ali i uticaj na reproduktivno zdravlje i probleme sa trudnoćom, navodi profesorka.

„Ukoliko je nelečena smanjena funkcija štitaste žlezde može doći do povećanja kilograma. I uz smanjen apetit osoba se može ugojiti, ali ukoliko primenjuje redovno terapiju može izgubiti višak kilograma“, kaže doktorka Nedeljković Beleslin i napominje da je terapiju za štitastu žlezdu potrebno uzimati na prazan stomak, odnosno 30 do 60 minuta pre prvog obroka.

Koje zdravstvene posledice može da napravi usporen rad štitaste žlezde

„Najveći problem je što strada kardiovaskularni sistem, ali utiče na sve organe jer svi organi imaju receptore za hormone štitaste žlezde“, naglašava prof. dr Nedeljković Beleslin.

Koje preglede i analize treba uraditi kako bi se utvrdilo pravo stanje štitaste žlezde

„Ukoliko ne postoje nikakve posebne tegobe, ukoliko ne postoji neka porodična predispozicija, TSH bi bio sasvim dovoljan, ali da bismo bili potpuno sigurni najbolje bi bilo uraditi T4 hormon štitaste žlezde i TSH. Na osnovu ovoga možemo sa sigurnošću da kažemo da štitasta žlezda radi ili ne radi dobro. Ako su oba parametra u granicama normale znači da je funkcija uredna i da nije potrebna terapija. Ukoliko je TSH povišen, a T4 i dalje normalan, to smatramo jednom blagom formom usporenog rada“, razjasnila je profesorka i navela da ovakvi pacijenti u zavisnosti od zdravstvenog stanja nekada mogu biti za lečenje, a nekada samo za praćenje.

Šta kada su antitela povišena, a hormoni normalni

„Blago povišena antitela ne znače ništa. Tek dva do tri puta povišena antitela ukazuju na Hašimoto tireoiditis, ali ni to nije nešto što je za lečenje. Tada dajemo suplemente selena. Takve osobe imaju veći rizik za nastanak poremećaja funkcije štitaste žlezde, ali ne znači da će ga razviti. Oko dvadeset procenata pacijenata ima Hašimoto, ali nema povišena antitela, lekar u ovakvim slučajevima zaključi da se radi o Hašimotu na osnovu ultrazvuka štitaste žlezde“, objašnjava gošća RTS Ordinacije.

Kako se leči štitasta žlezda koja radi usporeno

Leči se tako što se nadoknadi ono što štitasta žlezda ne uspeva sama da stvori, kaže doktorka.

„Hašimoto je oboljenje koje ima progresivan tok, ali lek je bezbedan i važno je samo prihvatiti lek i uzimati ga na način na koji se uzima, a to je doživotno. Nekoliko meseci je potrebno da se stabilizuju simptomi kao što su opadanje kose, suva koža i drugi“, objasnila je endokrinolog prof. dr Biljana Nedeljković Beleslin.