Sepsa je životno ugrožavajuće stanje, ali se može sprečiti

Sepsa pogađa i bogate i siromašne zdravstvene sisteme, ne bira da li je osoba mlađa ili starija, ili dete. Na skoro svake tri sekunde, odnese jedan život.

Košarkaš Boriša Simanić zadobio je na Svetskom prvenstvu u Manili tešku povredu zbog koje je ostao i bez bubrega, ali u tim teškim trenucima stigle su informacije da su ga minuti delili od sepse i eventualno tragične situacije.

„Na sreću, to se nije dogodilo, ali i po njega je sepsa mogla da bude opasna po život. Sepsa je globalni zdravstveni problem. Može se javiti i u bolničkom okruženju, mada je to dosta ređe nego što se javlja u vanbolničkim uslovima, i pogađa pacijente koji se podvrgavaju teškim intervencijama. Kod Boriše je dodatno bio problem što je imao rupturu bubrega i bakterije, koje su normalni stanovnici urotrakta, mogle su preći u krv, u sistemsku cirkulaciju i napraviti efekte najtežih formi sepsi“, objašnjava profesor Radmilo Janković, predsednik udruženja anesteziologa Srbije i direktor Klinike za anesteziologiju, reanimaciju i intenzivnu terapiju Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu.

Prema njegovim rečima, bakterije su, nažalost, normalni stanovnici svih bolničkih prostorija, naročito u jedinicama intenzivne nege i to su obično jako rezistentne bakterije.

Bakterije koje nastanjuju urotrakat obično su iz grupe gram-negativnih, jako rezistentnih bakterija, i svaki pacijent koji se podvrgava velikom hirurškom zahvatu u potencijalnoj je opasnosti da dobije sepsu.

Sepsa je na globalnom nivou problem koji uglavnom ne pogađa ljude koji se nalaze u bolnicama, mada i oni mogu biti žrtve.

Veći rizik za dobijanje sepse postoji kod dece mlađe od jedne godine, osobe starije od 60 godina, ljudi koji su imunokompromitovani zbog lečenja ili zbog nekog stanja ili bolesti, oni koji imaju hronične bolesti. 

Septembar mesec je mesec svetske svesti o opasnosti od sepse, a 13. septembar obeležaava se, već viiše od 30 godina, kao Svetski dan borbe protiv sepsa. 13.

„Deluje frapantno, ali tokom našeg razgovora koji će trajati 5 ili 6 minuta, nažalost, 140 do 150 ljudi u svetu će izgubiti život, i to su neumitni podaci. Ona je prvi nekardiološki uzrok smrtnosti u svetu. Čak i mnogo više ljudi u svetu umire od sepse nego od onkoloških bolesti, što naravno ne zanemaruje i probleme onkoloških pacijenata. Međutim, sepsa je najpreventabilniji uzrok smrti u svetu. Možemo je sprečiti“, poručuje profesor Janković.

Kako sprečiti sepsu?

Sepsa važi za hitno medicinsko stanje. Svaki sat kašnjenja u preduzimanju terapijskih mera smanjuje mogućnost da neko preživi sepsu za pet do 10 odsto. Tzv. zlatni sat u sepsi, je sat u kojem lekari treba da postave brzu dijagnozu i da započnu terapiju, najčešće antibiotsku.

„Uprkos uvreženom mišljenju, mora se znati da nisu samo bakterije izazivači sepse. I virusi, i paraziti, i gljivice mogu biti pouzrokovači sepse“, ukazao je dr Janković.

Simptomi sepse najčešće su nespecifični. To je jako visoka temperatura ili nepredvidivo niska temperatura, bolovi u mišićima, malaksalost, prestanak stvaranja urina, odnosno mokraće, problemi sa disanjem, kratak dah.

„Čovek ima osećaj kao da će umreti i to su svakako upozoravajući znaci koji pacijente moraju voditi ka urgentnom centru, ali sepsa se može i prevenirati, uvek je bolje uraditi prevenciju nego krenuti sa terapijom koja je inače jako skupa, zahteva modernu tehnologiju“, naglasio je dr Janković. 

Prema njegovim rečima, prevencija podrazumeva korišćenje vakcina, zatim ličnu higijenu, zdravu vodu, što u Aziji i Africi negde nije moguće, obavljanje porođaja u sanitarno ispravnim uslovima. To može smanjiti incidencu sepse.

„Kada do sepse dođe, to je životno ugrožavajuće stanje. Poslednjih godina, javnost, a pogotovo zdravstvena profesija, puno pažnje posvećuje upravo pojednostavljenju definicije sepse, njene dijagnoze. Smrtnost je jako velika i vodeći je uzrok smrtnosti u jedinicama intenzivne nege. Smatra se da ide od 11 odsto u malo etabliranijim zdravstvenim sistemima, do čak 50 odsto. Globalno je gotovo 25 odsto onih koji će razviti teške forme sepse i septički šok“, upozorio je dr Radmilo Janković.