Uz inovativnu terapiju Kronova bolest i ulcerozni kolitis više neće biti bolesti „za ceo život"

„Određene, čak i domaće takozvane bakterije, naš organizam u jednom trenutku prepoznaje kao strane, i pokreće veoma burne reakcije zapaljenskog tipa. Tu su angažovane naše imune ćelije. Zašto se menja i ko menja mikrobiom – to možda jeste budući odgovor na pitanje na koje još nema odgovora“, rekao je gost RTS-a prof. dr Dino Tarabar, gastroenterolog KBC-a „Dr Dragiša Mišović“.

Dodaje da su deca rođena carskim rezom i deca koja nisu dojena – sklonija da dobiju navedene bolesti. Takođe, upozorava da na promenu mikrobioma utiče i preterano uzimanje antibiotika kao i nezdrava hrana.

„Ove bolesti nisu postojale unazad sto godina na primer, ali kada je došlo do promena u ishrani, kada smo počeli da jedemo nezdravu procesuiranu hranu, slatko... Pušenje kada je postalo toliko često, to je sve uticalo na mikrobiom. Naš imuni sistem sad takve promene prepoznaje kao strane i pokreće bolest“, objasnio je profesor Tarabar.

Pacijenti oboleli od ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti nemaju klasičnu kliničku sliku, pa se često dosta luta do prave dijagnoze. Postoje i vancrevne manifestacije ovih bolesti, na koži, kosi, očima, zglobovima... To „lutanje“ jeste problem, jer je pravovremena terapija od velikog značaja.

„Kod ulceroznog kolitisa je malo drugačije, tu su češće krvave, učestale, prolivaste stolice, bolovi, anemija, gubitak u težini, tako da su kliničke slike različite, zavisno od toga koja je bolest, koji je deo creva zahvaćen, koliko je aktivna inflamacija...“, dodao je prof. dr Tarabar.

U KBC „Dr Dragiša Mišović“ postoji Centar za zapaljenske bolesti creva.

„U poslednjih deset, dvadeset godina, dobili smo mnogo dobrih lekova za lečenje ovih bolesti koji su inovativni i koji, kada se daju na vreme, značajno mogu da kontrolišu inflamaciju“, kaže gost RTS-a.

Inovativna biološka terapija može pomoći da se vrlo uspešno kontrolišu ulcerozni kolitis i Kronova bolest.

Inače, menja se stav o tome da su ove bolesti – bolesti za ceo život.

Profesor Tarabar sugeriše da se „i to malo menja“: „Kad mi ove lekove dajemo na vreme, u pravim dozama, strogo kontrolišemo pacijente, mi možemo čak doći do faze da ih potpuno skinemo sa terapije i da oni ne moraju da uzimaju terapiju. Ali hrana i ishrana, ja volim da kažem da je ishrana i hrana lek. Pravilna ishrana će biti svakako biti vrlo bitna da pacijente uz lekove održava u dugotrajnoj remisiji“.

Važnost pravilnog tretiranja anemije

Pošto je anemija jedan od učestalih simptoma upalnih procesa u crevima, gvožđe ovde igra veliku ulogu. Te bolesti oštećuju sluznicu creva i krvarenje je jedan od uobičajenih znakova bolesti, onda je uobičajeno i da je anemija sastavni deo kliničke slike.

„Uzimajući oralno gvožđe u akutnim, teškim fazama bolesti, nećete ništa postići, zato postoje visokodozni preparati gvožđa danas dostupni u Srbiji, gde vi u jednoj bočici od 500 miligrama, vrlo često dajemo i dve od 1.000 miligrama, vrlo efikasno možemo da popravimo, i jedino možemo da popravimo anemiju kod akutne inflamacije, satakvim preparatima jer ćemo, ne samo popraviti krvnu sliku, već ćemo da izbegnemo davanje transfuzija i to je nešto što je jako potrebno“, objasnio je prof. dr Dino Tarabar.

Govoreći o statusu osoba koje pate od ovih bolesti, profesor naglašava da im, kao u nekim državama, i kod nas treba omogućiti da ne čekaju u redu, da imaju parking... jer gde god da odu „prvo gledaju gde je toalet“, pošto je njihov kvalitet života ugrožen.