Dan Republike: Jugoslavija nije preživela, ali njena pop-kultura jeste uprkos pasošu na Batrovcima

Nekadašnji Dan Republike 29. novembar, ljudi dobro pamte, neki sa posebnom nostalgijom. „Kada nešto na ovim prostorima traje 45 godina, toliko je taj praznik proslavljan u punom obimu, u skraćenom, da kažemo, još nešto više od toga, onda prosto vi imate jednu-dve generacije koje su potpuno stasale, ako uzmemo tu neku ljudsku generaciju od 30 godina, koje su potpuno stasale u tom vremenu”, rekao je u Jutarnjem programu RTS-a istoričar Milan Gulić.

„Međutim, nema više tog sećanja na taj praznik u nostalgičnom smislu, sem u izuzetnim slučajevima, jer se prosto u prethodnih 30 godina svašta na ovom prostoru dogodilo, i tekovine onoga što je taj praznik slavio u stvari nestale su u krvavim ratovima, i otuda ni ta nostalgija ni ta čvrsta povezanost s tim praznikom više ne postoje na taj način”, objašnjava Gulić.

Muzičar i pisac Nele Karajlić kaže da je interesantno što je opstao jedinstveni kulturni prostor:

„Zajednička popularna kultura u kojoj sam ja jedan mali kamenčić tog velikog mozaika, uspela je da održi sve bivše jugoslovenske zemlje, odnosno sve današnje zemlje, pod jednim kulturnim prostorom. I danas imate jedan fenomen da ne postoji nijedan, recimo, svetski bend koji može da ima više prodatih ulaznica u Zagrebu, od, na primer, gospođe Prijović", objasnio je muzičar.

Zašto se ne mogu porediti Sretenje i 29. novembar

Dan Republike je bio, a za mnoge i ostao, između ostalog, i dan za svinjokolj. Nekada se 29. novembra nije išlo na posao, a trpeze su bile bogate.

„Moramo da imamo na umu da se radilo o državi sa snažnom ideologijom i da je otuda i taj praznik imao jednu snažnu ideološku notu, da se radilo ipak u jednom režimu koji je bio totalitarni, jednopartijski. U takvim režimima vi prosto imate snagu tih praznika koja daleko nadilazi ono što mi recimo danas znamo.

Dakle, ne možemo da poredimo snagu Sretenja sa snagom 29. novembra, ne zato što je za naše narode, zato što je za ove ljude ovde važniji bio 29. novembar od Sretenja, već prosto zato što se u različitim epohama taj praznik proslavljao", smatra Gulić.

Utopijska slika sveta i popularna kultura

Karajlić kaže da je, osim jake totalitarne države, koja je imala svoj mehanizam, koja je bila vrlo funkcionalna i koja je imala jako dobar menadžment, naročito po pitanju filma i muzike, postojalo nešto što je nazvao utopijskom slikom sveta.

„Rađane su generacije i generacije posle Drugog svetskog rata koje su imale utopiju kao ideju. To nije bio samo ekskluzivitet Jugoslavije, to je bio ekskluzivitet svih mladih u svetu, naročito na Zapadu. I ta rok kultura koja je kod nas došla krajem 50. i početkom 60. nosila je taj barjak koji se zove utopija. Kada nemate utopiju, ne možete imati Bitlse. Da biste napravili takvu jednu jako popularnu kulturu kao što je bila kod nas, ti ljudi i ti autori koji rade na muzici, na filmu, u književnosti, na televiziji, moraju da imaju utopijsku sliku. Moraju da imaju nešto po čemu će oni misliti da to što oni prave, prave da bi promenili svet nabolje", izjavio je muzičar.

Problemi Jugoslavije i „šta bi bilo kad bi bilo”

Karajlić ističe da iskustvo iz šou-biznisa jasno govori da je Jugoslavija i dalje jedan isti kulturni prostor i da to nema nikakve veze što vi sada morate da pokažete pasoš na Batrovcima.

„Ja se uvek setim jedne fantastične izjave pokojnog profesora Batakovića, koji kaže da je Jugoslavija imala dva problema: 'Staljin je živeo prekratko, a Tito predugo.' Da je Staljin živeo duže, Tito bi bio na neki način prisiljen da polako iz jednog sistema prelazi u višepartijski, a da je Tito umro deset godina ranije, nikome ne bi smelo pasti na pamet da razbije Jugoslaviju u trenutku kad je Hladni rat bio na vrhuncu”, kaže Karajlić.

Gulić smatra da bi se, i u današnje vreme savremenih tehnologija i društvenih mreža Jugoslavija kao utopijski sistem, svakako urušila.

„Čini mi se da bi ovde do izražaja svejedno došla nefunkcionalnost te države, odnosno njen komplikovan sistem koji je takođe bio utopijski, Jugoslavija je utopija sama po sebi. Taj njen sistem je bio utopijski. Vi ste napravili šest republika i dve države i to smo, u stvari, proslavljali 29. novembra. I takav jedan sistem gde svaka republika, gotovo država za sebe, ne bi izdržao, po mojoj proceni, ni ovo novo vreme u koje bismo zakoračili i sve ove tehnologije o kojima mi pričamo. Dakle, mislim da bi prosto koncepcija države tu državu, svakako na kraju ipak urušila, što se i desilo”, rekao je Gulić.

Istoričar ističe da se „sve ono što se 29. novembra proslavljalo, srušilo kao kula od karata i da nema apsolutno nikakvog razloga za nekakvu posebnu nostalgiju kada je taj datum u pitanju”.

Govoreći posebno o mogućem uticaju društvenih mreža u ono vreme, Karajlić kaže da nije njihov ljubitelj, ali da je moguće da bi se u tom slučaju „zaratilo brže”.

„Zabranjeno pušenje” na nekadašnji Dan Republike, ove godine ima nastup u Beogradu.

„Na našim koncertima je sad sve više i više omladine koja se ne seća, ne Tita, ne seća se Miloševića, a kamoli nešto dalje. Ali je muzika, naravno, muzika je ta koja te približava. I u njihovim glavama su osamdesete godine neke godine najvećeg našeg sjaja, što je rezultat ove popularne kulture o čemu ja govorim. Jer kad istoričari uzmu osamdesete, videće da su tu samo krize jedna za drugom", rekao je Nele i dodao: „Da je meni neko rekao da ću ja u Beogradu 2024. godine svirati za Dan Republike pesmu, Dan Republike, onog trenutka kad je ta pesma napravljena, ja bih mislio da je lud.”