Istorija utkana u slatkiše

Istok i Zapad su se oduvek susretali baš na našim prostorima, nekad u miru, češće u ratu. Još češće su se ugledali jedan na drugog i razmenjivali ono najvrednije. I hrana je deo toga. Zapad je voleo začine i slatkiše sa Istoka, a Istok brzu hranu sa Zapada. Mi smo imali privilegiju da probamo i jedno i drugo.

Torta na stolu bila je pitanje prestiža, ali i povoda da se takvo nešto pripremi.

„Svakako je bio prestiž. Moramo znati da je Beograd bio jako, i mali prostorno i po broju stanovnika, tako da je bio prestiž imati slatkiše. Kada gledamo neke jelovnike vladarske porodice vidi se kako se baš tu na jelovnicima pojavljuju prestižni slatkiši koji su došli sa Istoka i sa Zapada. I onda kad hoćete da date nekakav značaj, onda stavite neki orijentalni slatkiš, ili neki sa Zapada. Bili su prestiž dok slatkiši nisu postali demokratsko pravo“, navodi Jovo Anđić, autor programa „Slatki Beograd“.

Neke poslastice postale su deo tradicije ili su pratile određeni običaj. Recimo, nema Mladenaca bez medenjaka. Danas se većina može naći u poslastičanicama.

Torta se nije mogla praviti bez zavidnog znanja.

„Reklo bi se da sve to počinje od nas, ali to nije istina. Recimo imali smo radio emisije. Vidimo da je jedan značajan deo emisija na Radio Beogradu bio posvećen pripremi hrane i kolača“, kaže autor programa „Slatki Beograd“.

Prva fabrika šećera u Beogradu otvorena je na Čukarici, a najstarija domaća torta je Kalemegdan šnit.

„Moskva šnit je jedan od najpoznatijih kolača i reklo bi se da je on star kolač, ali je star samo oko 50 godina. Istražujući, ja sam došao do jednog drugog kolača, zapravo jednog slatkiša, to je torta koja se zove Kalemegdan šnit, koja se od proleća ove godine može naći u jednoj beogradskoj poslastičarnici. To je kolač koji je 50 godina stariji od Moskva šnita. Tako da je i u slatkiše utkana istorija. Ta torta se mogla pojesti u poslastičarnici Akademija. U zgradi Akademije nauka se nekada nalazila poslastičarnica“, navodi Jovo Anđić.

Nema više slatkiša koji su nedostupni domaćim majstorima poslastičarstva. Nadohvat ruke su nam različite poslastice i sa Istoka i sa Zapada. Autentičnost domaće, a samim tim i beogradske poslastice zadržale su vanilice. Recept naše najstarije torte, Kalemegdan šnit, čuva se u Ugostiteljko-turističkoj školi u Beogradu.