Gramofon i vanilice – jedinstven ugođaj tokom šišanja kod berberina Vladimira

Vladimir je odrastao uz zvuk makaza i mašinica za brijanje. Počeo je da šiša u berbernici svog dede sa samo 13 godina i treća je generacija u porodici koji se bavi ovim zanatom.

„Ja sam učio zanat od babe i dede. S obzirom da nije imao muških naslednika, on je imao neki interesantan način kako mene da zainteresuje dok sam bio previše mali. Nisam mogao fizički da postignem da šišam, da dohvatim kijenta. On je meni davao zadatke da čistim berbernicu, da čistim klijente. Kasnije kako sam rastao, stasavao, davao mi je skraćujem dlake iz nosa, iz ušiju, vrat da čistim, s obzirom da je on kasnije sve manje video. I on je meni davao ceo svoj bakšiš što je bio u rangu neke fine plate”, kaže berberin Vladimir.

Uz muziku sa gramofona i neizostavne vanilice, za sladak ugođaj, ovde bradu može da vam podšiša čak i Mocart, Džoker, Drakula, Zlatan Ibrahimović...

„Najzaslužniji su bili klijenti jer su oni meni govorili da podsećam na ovoga, na onoga. Onda sam ja došao na ideju, ako podsećam na nekoga, možda bi bilo zanimljivo da čak uđem u kostim tog nekog, i da to tako krene spontano. Ljudi su imali super reakcije to im je bilo interesantno. Oni su mi čak davali sugestije šta bih mogao da budem”, dodaje Vladimir.

Berbernica kao filmski set

Nije samo zbog toga ova berbernica drugačija. Ambijent će mnoge podsetiti na filmski set. Ovde se nalaze bojni eksponati iz prve polovine dvadesetog veka, koje Vladimir godinama sakuplja.

„Ja sam se ovim krajem šetao sa svojim kučićima, primetio sam neobičan natpis, neobičan ambijent čitav, i rešio sam da uđem. Ovo je kao neka priča koja se priča u koju se vi ušli i postajete deo nje. Stavi vas u neko davno prošlo vreme u kojoj se osećamo, ili mislimo da bismo se osećali prijatnije”, priča mušterija Darko Volf.

„Došao sam do nekih interesantnih komada kao što je mašinica koja je iz tridesetih godina. Interesantno je da su se recimo Nemci kasnije u Drugom svetskom ratu šišali s njom. Moja stolica se recimo, proizvodila od 1880. do 1930. Zanimljivo je kako su oni tada radili, čak sam pronašao papir koji je tada korišćen kao higijenski”, priča berberin.

Baš tu mašinicu za šišanje, koja je berberima znatno olakšala posao, popularnu „nularicu”, izumeo je Srbin – Nikola Bizumić iz fruškogorskog sela Neradin.

Već 1865. berbernice širom Evrope koristile su njegov izum, zbog čega se kaže da je Nikola ošišao pola sveta.