Ljubav čuva stare zanate

Zbog slabog interesovanja mladih, u Srbiji nestaju brojni tradicionalni zanati.

U Udruženju starih, umetničkih zanata i domaće radinosti, koje okuplja 250 zanatlija iz Srbije, pokušavaju da od zaborava otmu mnoge drevne veštine.

Cilj je unapređenje starih zanata, ali i obrazovanje onih kojima bi pravljenje umetničkih rukotvorina moglo da bude i trajni izvor prihoda.

Vladimir Minčić se grnčarstvom bavi više od 30 godina. Tradiciju oblikovanja gline nasledio je od svog dede.

„Za sada nemam nijednog učenika, a nema ni interesenata. Svima je interesantno na prvi pogled. Mladi ljudi neće da rade, više vole virtuelni svet na kompjuteru, nestvarne stvari, a ovde, kada se sudare sa realnošću, kada nalete na prvi problem, odustaju", rekao je Vladimir.

Iako su mnogima hobi, stari i umetnički zanati mogu biti i životni poziv. Diplomu Fakulteta političkih nauka, jedna tkalja zamenila je razbojem. Smatra da bi očuvanju starih zanata, ali i samim zanatlijama umnogome mogla da pomogne i država.

„Država bi trebalo da pomogne. Osnovne sirovine sa kojima radimo, trebalo bi da nabavljamo povoljnije, da se smanje dažbine i da imamo stalno prodajno mesto gde ćemo plasirati proizvode. U Evropi kolege koje se bave starim zanatima zaštićene su na neki način", rekla je Milica Đokić iz Udruženja umetničkih zanata Beograd.

„U nekim zemljama, zanati čak dobijaju mesečnu novčanu naknadu od države kao stimulans što se uopšte bave tim zanatom i onda se na taj način stimulišu i mladi da nastave tradiciju", dodala je Đokićeva.

Proizvodima koje stvara tehnikom ručnog oblikovanja stakla, koju je naučila od majstora iz Italije, Irena izdržava četvoročlanu porodicu. Zainteresovanost ljudi da nauče ovu vrstu zanata je velika.

„Često se javljaju ljudi, a problem je što nemam uslove da podučavam, zato što ja i suprug radimo kod kuće u jednoj sobi, a baš ima interesenata. Volela bih da moja deca, ukoliko budu imala želju, nastave ovu tradiciju", kaže Irena Bursać.

Iako je činjenica da su pirotski ćilimi, licitarsko srce, šumadijski vez, različito posuđe od gline, našli put i do kupaca širom sveta, na evidenciji službe za nacionalno zapošljavanje u ovom trenutku ne postoji nijedna osoba sa zvanjem grnčar, vunovlačar, sodadžija. Osim jednog nezaposlenog jorgandžije, u ovom trenutku posao traži i oko 2.000 tkalja.