petak, 24. okt 2014. | Изаберите писмо: Ћирилица



 

Насловна > Vesti > Društvo > Kraljevo – istorija pričana imenom

utorak, 21. jan 2014, 07:30 -> 15:44

Kraljevo – istorija pričana imenom

Dragana Ignjić

Centar Raškog upravnog okruga, nekadašnji industrijski centar. Ponosni na bogatu istoriju i kulturu Kraljeva, dok prodaju robu na gradskoj pijaci, radnici nekadašnjih giganata nadaju se boljoj ekonomskoj budućnosti. Kao što piše na gradskom grbu: "Nama dobro, a nikome zlo."

Kraljevo nikad nije bilo prestonica, iako mu je ime s prestolom povezano. I ne samo ime.

Kraljevo-centar-grada.jpg

Kao dokaz, Kraljevčani će vam odmah pokazati zastavu i grb grada - sedam kruna simboliše sedam krunisanja srpskih kraljeva u Žiči. A kad se tome doda i blizina zadužbine velikog župana - Studenice, zatim Ljubostinja, Gradac, srednjovekovna tvrđava Maglič - sve to pokazuje da je Kraljevo, kako kažu lokalne legende, „prvobitna srpska oblast".

Ipak, istorija pamti Kraljevo tek od 14. veka. Mada, tada je to bilo selo pod imenom Rudo Polje. Od turske okupacije, odomaćilo se ime Karanovac.

Posle potpisivanja Požarevačkog mira, Karanovac je bio bogata zanatlijska varoš, važno pogranično naselje u kom su se okupljali Turci, odbegli iz mesta koja su pripadala Austriji.

"Kad je kralj Milan došao u posetu Karanovcu, odlučeno je da, u čast proglašenja Srbije za Kraljevinu, Karanovac promeni ime u Kraljevo; 1949. godine dolazi do promene imena u Rankovićevo, kako se zvalo do 1955. godine", objašnjava hronologiju promene imena istoričar Dragan Drašković, direktor Narodnog muzeja u Kraljevu.

Da li je to ovaj grad deceniju ranije predvideo Brionski plenum? I kako su meštani bili tako vešti da u doba socijalističkog samoupravljanja gradu vrate monarhističko ime? Ipak, odgovor na ta pitanja nije zabavan kao što se u prvi mah očekuje. Više je svedočanstvo o burnoj i tragičnoj istoriji.

Četvrti kraljevački bataljon stradao je u Drugom svetskom ratu, a tu je i izvršena odmazda - sto za jednog ubijenog Nemca, 50 za ranjenog, tako da su vlasti ipak odlučile da te kraljevačke "zasluge" u NOB-u ne budu zaboravljene i to je, prema Draškovićevom objašnjenju, ključni razlog zašto je Kraljevo i u posleratnom periodu dobilo to ime.

Po brzoj promeni imena, Kraljevo je ozbiljno konkurisalo da pretekne državu u kojoj smo živeli.

Knežev krug u pesku

Kraljevačkom kaldrmom šetali su brojni vladari, a osim imena, Obrenovići su ostavili još jedan značajan trag.

Zemljotres-u-Kraljevu-Tanjug.jpg
Zemljotres - test naravi

Na jedno su svi ponosni: u vreme kada je Kraljevo proživljavalo najteže dane u novijoj istoriji, posle novembarskog zemljotresa 2010. godine, iako su svi izlozi na radnjama bili otvoreni i sve bilo dostupno, niko ništa nije ukrao!

Takvom dostojanstvenošću u nevolji, kažu Kraljevčani, malo ko može da se pohvali.

Kraljevo ima jedan od najstarijih urbanističkih planova na ovom prostoru. U centru grada - savršeno pravilan krug do kojeg vode ulice koje se, opet, ukrštaju pod pravim uglom.

Taj plan nacrtao je lično knez Miloš, 1832. godine, kada je posetio tadašnji Karanovac, zatraživši tepsiju sa peskom u koju je ucrtao krug.

"Tada su udareni temelji i sačuvan je urbanistički plan i mreža ulica sa kružnim trgom", objašnjava Drašković i napominje da je Kraljevo, sa Požegom, drugi grad u Srbiji koji je dobio urbanistički plan.

Čuveni Milutin, kako Kraljevčani nazivaju spomenik posvećen srpskim vojnicima stradalim u balkanskim i Prvom svetskom ratu, središte je okupljanja i gradskih dešavanja.

Na trgu se nekada davno trgovalo, a zabeleženo je da je čak i jedan britanski diplomata s kraja 19. veka bio oduševljen pijacom u obliku pravilnog kruga.

Tada je i glavna varoška ulica nazvana Prvi sokak. Mada, jedan sokak dalje od centra stekao je popularnost - nakon što je o njemu ispevana jedna od najlepših kafanskih pesama.

Obilićeva ulica, u kojoj je rođen danas počasni građanin Kraljeva Predrag Živković Tozovac, danas je ulica stabala isečenih grana i ne izgleda onako kako je zamišljamo u pesničkim slikama.

Taman toliko koliko se ta ulica promenila, promenio se i grad, priča nam Milan Ranković, stanar Obilićeve, Tozovčev školski drug. Šaleći se na račun svog prezimena, objašnjava nam da je uspon grada počeo u doba dok se zvao Rankovićevo, nastavljen i u vreme kad je ponovo postao Kraljevo - ali se kasnije i zaustavio.

"Najbolje se živelo - za vreme Tita, dok su sve firme radile", kratko i jasno objašnjava Ranković.

Od bojlera i vagona - do zelene pijace

To postaje jasno čim posetite gradsku pijacu, na kojoj danas hleb zarađuju uglavnom bivši radnici nekadašnjih velikih sistema - nekada su radili u „Magnohromu", „Jasenu", Fabrici vagona... Danas preprodaju slatkiše, kućnu hemiju, čarape... i - jednoglasna je ocena - jedva vezuju kraj s krajem!

Srbislav Antonijević iz Nacionalne službe za zapošljavanje u Kraljevu kaže da se broj nezaposlenih naglo povećao 2008. godine, kada je dostigao 14 hiljada.

"Od tada se drži na tom nivou, što govori da nema novih preteranih otpuštanja, ali ni novih investicija", objašnjava Antonijević.

Kao i mnogi industrijski centri u nekadašnjoj SFR Jugoslaviji i Kraljevo posle Drugog svetskog rata doživljava intenzivan privredni, kulturni i urbanistički razvoj.

Okosnicu privrede čine Fabrika vagona, Industrija vatrostalnog materijala "Magnohrom", Drvni kombinat "Jasen", Fabrika tehničkih gasova "Goč" i niz poljoprivrednih, saobraćajnih, rudarskih i zanatskih preduzeća.

"Ta preduzeća oživljavala su celu zapadnu Srbiju, privreda i u okolnim gradovima i mali sistemi naslanjali su se na te fabrike", priča Zvonko Tufegdžić, generalni sekretar Regionalne privredne komore u Kraljevu.

Tufegdžić veruje da je budućnost grada usko povezana sa sudbinom tih velikih sistema i da je u njima moguće obnoviti proizvodnju.

"'Magnohrom' ima zaokruženu proizvodnju, ima tržište i kad bi se zasnovila proizvodnja - svi proizvodi mogli bi naći svog kupca, jer nigde u ovom delu Evrope ne postoji takav sistem sa zaokruženom proizvodnjom", objašnjava Tufegdžić.

I tu nije kraj. Industrija je tek jedan segment.

"Za kajmak, koliko ga mi ovde proizvodimo, dovoljno je tržište Beograda pa da sve bude plasirano, treba napraviti zakonski okvir kako bi proizvođači mogli da se udruže i da se zaštiti brend", kaže Tufegdžić.

Ima mogućnosti i za razvoj turizma.

"Kraljevo je između dva turistička centra prve kategorije - Vrnjačke banje i Kopaonika - tako da ima šansu da se bazira i na razvoju turizma, na kulturnom i verskom, jer je kraljevo u 'Dolini vekova', da nam se više ne desi da kao ove godine zatvaramo kapacitete Mataruške i Bogutovačke banje kompletno i da 'Turist' - jedini veći hotel ovde koji radi", kažu u Regionalnoj privrednoj komori.

Bogat kulturni život

Da li je Kruševac bio tesan ili je Kraljevo pružalo bolje prilike ili jednostavno - ironija u rivalstvu dva grada, tek - na čelu Kraljevačkog pozorišta - rođeni Kruševljanin.

Kraljevo-muzej.jpg

"Ja sam režirao ovde, pa se oženio kraljevačkom glumicom, pa kao kraljevački zet režirao ovde pa su tako odlučili da me uvezu iz Kruševca", objašnjava Miodrag Dinulović, direktor Kraljevačkog pozorišta.

Da li će ovim popularno rečeno "transferom" Kraljevačko pomutiti konce Kruševačkom pozorištu? Ipak, kad se manemo tog susedskog šaljivog rivalstva, vidimo uspehe pozorišta koje niko ne spori.

Za 65 godina koliko postoji, pozorište je bilo i profesionalno i amatersko pa ponovo profesionalno, ali ni u jednom periodu nije bilo bez uspeha.

"Kraljevo je u jednom periodu imalo takve predstave, te koje sam tamo gledao - nikad kasnije nisam video, kada nabrojim sve posle, to može da stane na prste jedne ruke, a da može da se meri sa tim dometima Kraljeva i svega što je postojalo na toj sceni", priča Nebojša Dugalić, glumac, koji je svoju karijeru počeo na sceni u Kraljevu.

"U Kraljevu imate Narodni muzej, kulturni centar 'Ribnicu', biblioteku, ali ono što jedan grad čini gradom a ne palankom jeste mogućnost da na ovu scenu dođu neke Anjeze i neki Tartifi i da sa ove scene odu dalje u Beograd neki Marko Nikolić i Nebojša Dugalić, jer ako nemate gde da počnete - džaba", kaže Dinulović.

Kraljevačko pozorište opstalo je zahvaljujući posetiocima, a posle zemljotresa obnovljeno je uz pomoć grada. Uglavnom ga održava entuzijazam. I ne samo pozorište.

"U jednom vremenu kad je sve u Kraljevu propadalo - i industrija i fabrike, kultura je doprinosila da se o Kraljevu čuje i van Kraljeva", kaže direktor Narodnog muzeja.

A ima i o čemu da se čuje. Kraljevačka „Povelja", časopis za književnost, umetnost i kulturu, davno je prešla lokalne granice. Sa tradicijom dugom više od četiri decenije jedan je od najznačajnijih časopisa u Srbiji. Skoro da nema značajnog stvaraoca koji nije ostavio trag na stranicama nekog od brojeva „Povelje".

Tradicijom dužom od dve decenije može da se pohvali i jedna od najznačajnijih pesničkih nagrada - „Žička hrisovulja".

"To je najznačajniji pesnički doživljaj u zemlji i jedinsntvena je jer tu posotoji jedan ozbiljan tretman pesništva i postoji ozbiljan trag posle, jer ktiričari napišu tekstove koji ostaju kao ozbiljan naučni zbornik i to je nešto što je ozbiljan trag", kaže Nebojša Dugalić, koji redovno čita stihove na kulturno-naučnoj manifestaciji Žički duhovni sabor Preobraženje u Kraljevu, gde se nagrada i dodeljuje.

Stanica za dinarske tipove

Iako kraljevačku košarku „bije glas" da je postala uspešna jer su se visoki dinarski tipovi iz Raške oblasti u Kraljevu zadržavali na putu do Beograda, jedan od legendi kraljevačke košarke a danas sportski direktor KK „Partizan" Dragan Todorić to negira.

"Bilo je igrača koji su potekli baš u samom Kraljevu: prvi koji je rođeni Kraljevčanin je pokojni Sreta Dragojlović, zatim još jedan možda i najveći igrač u to vreme je bio Duci Simonović, opet rođeni Kraljevčanin", kaže Todorić.

Jeste bilo dinarskih tipova koji su zastajali u Kraljevu na svom putu ka Beogradu, kao što je Vlade Divac, koji je iz Prijepolja, ali je igrao za kraljevačku „Slogu".

Todorić kaže da je cela regija - sportska oblast, jer je dobrih košarkaša tad bilo u celom regionu, imao ih je svaki grad: Čačak, Kraljevo, Užice, Kragujevac...

Čim je 1948. prva košarkaška lopta stigla u Kraljevo, odmah je postala popularna. Godinu nakon što je prva lopta stigla u Kraljevo, osnovan je klub „Sloga".

Kraljevčani su uvek voleli sport, ranije, pre Drugog svetskog rata, voleli su čak i gimnastiku, atletiku, pa i fudbal.

Odbojka je stigla u grad tek 50-ih godina, sa akcijašima, ali je jedina donela trofej u grad na Ibru. Baš pored te reke, u naselju Ribnica, gradi se nova sportska hala, koja bi, svi se nadaju, mogla da oživi ljubav prema sportu.

Centar Raškog upravnog okruga, administrativni i kulturni centar, ipak, Kraljevo nije univerzitetski centar. Istina, u gradu postoje neki privatni fakulteti i isturena odeljenja državnih fakulteta, ali to nije dovoljno da zadrži mlade koji uglavnom fakultete upisuju u Beogradu. Neki podaci, istina nezvanični, govore da većina mladih, čak više od 90 odsto, ne želi po završetku studija da se vrati u svoj grad.

1
коментари број коментара 24 | cwпошаљи коментар
(subota, 01. feb 2014, 17:23)
Mile Florida [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Eh, Kraljevo

Rodjen sam tamo i proveo detinjstvo do vojske i fakulteta. Divan grad, ali nažalost i od kada pamtim sa palanačkim duhom.

Kao i svako volim da se vratim u rodni kraj, da sidjem do Ibra, da gledam nebo sa Kotlenikom, Gočom i Stolovima, da krenem Ibarskom klisurom do Doline jorgovana.

Treba da se razume da propadanje Kraljeva u post socijalističko vreme nije zaista nešto što je zadesilo samo Kraljevo ili samo Srbiju. Globalizacija i novi ekonomski poredak se oseća svuda u svetu. Eh kakvih avetinjskih gradova ima recimo u Severnoj Karolini, gde je bilo puno tekstilne industrije. Ili kakvih krajeva sa napuštemi zgradama imate u Denveru.

1
(petak, 24. jan 2014, 15:38)
Q [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Kraljevo moje!

Ponosan na svoj grad, za razliku od nekih drugih koji zive u istom... Kraljevo moje ponosno stoji!

1
(sreda, 22. jan 2014, 11:33)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Primer

Ne znam za druge gradove,ali Kraljevo bi trebalo da udje na spisak svetske bastine propalih gradova. Sve unisteno, razorena privreda...nista ne radi. Avetinjska atmosfera gde se politikom bave i takvi za koje ne bi poverovali. Propast se vidi na svakom koraku u punoj tranzicijskoj raskosi.

1
(sreda, 22. jan 2014, 11:20)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

kv

Zasto niko ne kaze kako se dolazi do posla u Kraljevu i kakvi se automobili voze u ovom gradu "gde narod nema para"...... Volim Kraljevo ali ne volim nepravdu, ljudi sa fakultetima ne rade, jer mamini i tatini sinovi se zaposljavaju preko veze.

1
(sreda, 22. jan 2014, 10:50)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Kraljevcanka

E pa nije tačno! :-) U devetnaestom veku kada je došlo do transformacije gradova u Srbiji, pet gradova pre Kraljeva imala su ortogonalnu matricu, jedan od njih je Požega koja je i poslužila kao uzor za formiranje centralnog kružnog trga u Kraljevu. :-)

1
(sreda, 22. jan 2014, 09:49)
Alex@ [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Shumadija

Kraljevo lezi na dve rekeIbar i Morava,planine,Goc,Stolovi,Kopaonik,Vrnjacka Banja.Imamo sve ali smo i dalje palanka kao i svi gradovi posle Beograda i Novog Sada.

1
(sreda, 22. jan 2014, 00:13)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Nata

Rodjena sam i zivim u Kraljevu, volim svaki njegov kutak, punim plucima udisem njegov vazduh,uzivam setajuci pored Ibra,milina me obuzme kada pogledam obronke Goca i Stolova. Moj grad,lep, dobronameran uvuce se svakom pod kozu ko i samo jednom proseta njegovim ulicama ili pogled upre prema nasem Milutinu.Privilegija je ovde ziveti, mozda se negde zivi bogatije ali se nigde ne zivi kao u svom gradu.Mozda je vise puta menjao ime ali dusu nije.

1
(utorak, 21. jan 2014, 23:14)
Delija_KV [нерегистровани]
oпошаљи одговор

I tako...

Nekad se za kragujevac govorilo da je dolina gladi. Danas to moze da se kaze za kraljevo. Grad zivi od pijace, kladionica, raznih profavnica, banki, raznih drzavnih ustanova, pojedinih agencija. O nekoj proizvodnji vise je nego zalosno govoriti. Firme kao Radijator i Amiga su obicne pilicarske firme koja su i nastala na stetu samih gradjana ovog grada. Kada su se gasili industrijski giganti pojedinci su stvarali profit u toj nesreci i gore pomenuta preduzeca stvarali. Svakodnevnica je izrabljivanje gradjane kraljeva. Primati platu od 20 do 30 hiljada i to svaki drugi mesec, ne biti prijavljen na zavodu je uobicajena praksa kod domacih preduzetnika.
Grad u kome sluzbenici i politicki izabrana lica stalno muljaju. Stalno se zavrce za neki projekat. Toliko se novca slilo u kraljevo posle zemljotresa da su se pravile kuce onima po partijskoj i rodbinskoj liniji. A onima kojima su domovi stvarno bili osteceni ostajali su kratkih rukava. Projekti kao sto su most na ibru, sportska hala prate od samog pocetka malverzacije i pronevere novca. navodno su zavrsili halu a narod bi do nje trebao da dodje preko njive posto nije asfaltiran ni izbetoniran prilaz. Mosta jos gora situacija. Pare stigle od donatora iz kanade ili amerike od jednom stanu radovi. Sto? Neko ukrao pare! Pa sta pa ko je. Op pozar u opstini. Izgorela kancelarija sa sve papirima od donacija. U zenevi poznatom restoranu u gradu razni delegati nedeljama provode veceri za vreme navodnog obnavljanja grada od zemljotresa i jedu i pijance sve na racun gradjana. Kojekude ne moze da se radi bez karadjordjeve u stomaku i barem 5-6 viskija.
Da zaokruzim! Razocaran sam kraljevom, a plasim se da sam i nadu za bolje sutra izgubio. Nisu vremena losa, losi su ljudi.

1
(utorak, 21. jan 2014, 22:12)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

jugosloven

Iskreno da vam kazem ovaj tekst mi izazvao nostalgiju. Kraljevo i sira okolina su mi ostali u izuzetnom pamcenju. Tu sam sluzio vojsku i hocu da kazem da kraljevcani vole vojsku. Moram isto tako da kazem da Kraljevo prije svega krase veoma lijepe cure. To je veoma bogat kraj sa dobrim ljudima. Sjecam se mirisa jutarnjih pogaca dok smo se orjentisali po obroncima Goca. Zao mi je da je stanovnistvo proslo kroz tezak period Drugog svjetskog rata i to se nesmije zaboraviti. Ponekad kad uhvatim vremena pricam price mojoj djeci o ovom kraju. Drago mi je cuti da u jednom od pasosa kaze da je najveci uspon bio za vrijeme Tita. Volim Tozovca, a eto nisam znao da je iz Kraljeva. Kad god sam prelazio Ibar preko mosta prema Ribnici podsjecalo me na moj kraj. Inace sav taj region je preljep i veoma bogat. Nadam se da ce me put ponovo jednom navesti kroz srce Sumadije. Pozdravljam sve dobre ljude.
Bila mi je cast da sam jedan period mog i vaseg zivota bio spreman da branim ovo podrucije.

Jugosloven.

1
(utorak, 21. jan 2014, 21:00)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Rodbina

Imam tetku i rodjake tamo u Kraljevu koji sam posetio u 2004 godinu. Prvi put na poset sam bio mali. Ali ovaj clanak fino objasni sto vise od bogata kultura i historija o koji tom gradu ima da ponudi.

Svaka cast.

Pozdrav iz Kanade.

1
1