Глобализацију језика прати глобализација укуса

Само пет процената књига објављених током године на свим светским језицима преводи се на енглески. Путеви углавном воде у супротном смеру или по принципу "велики језик више превода". Какве су шансе наше књижевности у тој конкуренцији?

Нобеловац Иво Андрић, Киш и Павић и данас су наши најзаступљенији аутори на полицама страних књижара. Њихова дела деценијама су у врху превођених. Савремени аутори привлаче пажњу домаће публике и критике, али пут у свет је тежак и дуг.

"Ми данас имамо одличну књижевност али немамо ниједног писца чија би се превођеност могла мерити са оним обимом превода који су имали Андрић или Киш у свом времену, али право говорећи и у нашем времену", мишљења је Гојко Божовић, књижевни критичар и издавач.

Више је разлога за то. Глобализацију језика прати глобализација укуса, а у средишту издавачких интересовања није врхунска књижевност, већ забавна, комерцијална, палп литература. Имена наших аутора ретко су заступљена у каталозима великих светских литерарних агенција.

Ипак, захваљујући личном ангажовању, предузимљивости издавача или подршци Министарства културе, савремени аутори доспевају у круг превођених уз увек актуелне класике. Ту су Албахари, Басара, Великић, Горан Петровић, Бајац.

Књижевник Владислав Бајац наводи да су његове књиге преведене на око 20 страних језика и на још, отприлике, 35 до 40 на које су преведени делови или поједине приче.

Његове књиге су стигле до арапских земаља и Кине, често не мењајући наслов.

"На пример, Хамам Балканија се на свим језицима зове тако", додаје Бајац.

Министарство културе 12 година суфинансира преводе домаћих дела. Као и неколико година уназад усталио се буџетски износ од око 10 милиона динара и добра је вест да износ није падао, мада би било добро да наредних година ако има могућности, буде виши, сматра Младен Весковић, саветник у Министарству културе и информисања Републике Србије.

"Ти износи нису мањи него што се издваја у земљама попут Србије дакле сличне величине и сличног економског стања", наглашава Весковић.

Током протекле деценије, само уз подршку Министарства културе, објављени су преводи око 600 домаћих наслова. Број није мали, али одјек очигледно није довољно велики да бисмо могли да кажемо имамо новог Андрића, Киша или Павића.

број коментара 0 пошаљи коментар