Аналогија - Анита Огњановић и Ђорђе Мишина: Глумом треба да се баве само они који то јако, јако, јако воле

У овој епизоди @analogija-podkast Ђорђе и Анита причају о послу, животу, улогама и о томе како други доживљавају њихов посао и шта од њих очекују. 

"Постоји тај неки лажни гламур, где, као, имаш ти ту неке црвене тепихе, неке фотке, а то шта се иза кулиса дешава и шта се дешава после тих црвених тепиха, то некад није баш тако сјајно и бајно", каже Анита. 

"Ја радим и имам неке своје друге хобије ван глуме, и ја исто размишљам шта ће бити следеће године, да ли ћу имати зараду, да ли ћу моћи да испуним своје снове и циљеве и тако даље. То је исто посао, као сви други", каже Ђорђе и додаје: 

 "Анита ће се сложити да је наш посао колективан посао. И ако сви сложимо наше пузле неко ће од тога нешто научити. Да ли лоше, да ли добро, не знам. Лично јесам за то да искажем своје мишљење, да искажем свој став, да дам свој глас. То је наше основно право. Сад је, кажем, на теби да одлучиш да ли ћеш то да урадиш или нећеш и, наравно, пре тога мораш да будеш свестан тога да ће то имати последице.  Можеш да бираш пут искрености, што ја поштујем и за чега ја стојим, а можеш бирати пут личне користи". 

Када замишља себе у будућности Анита жели да остане иста: "Ја за двадесет година желим да говорим у своје име, што храбрије, што паметније, надам се и што искусније. И желим да останем истрајна и своја, и да не дам да ме пољуљају одређене ситуације и одређени људи, тамо неки горе. Најважније је да смо ми срећни и задовољни собом и да себе гледамо огледало. Тако ми се чини".