"Моћ судбине" за сладокусце и љубитеље опере

У Народном позоришту у Београду изводи се премијера Вердијеве опере "Моћ судбине". Лепота Вердијевих арија, као и радња смештена у 18. век у Шпанији и Италији, увек су занимљиви публици широм света. Овога пута, режију потписује дугогодишњи уметнички директор театра "Голдони" из Ливорна. Први пут опера "Моћ судбине" у Србији је изведена 1938. године.

Има у овој опери и забрањене љубави, и убиства, освете, бежања у војску, па у самостан, и љубави и смрти. Иако у трећем чину радњу временски измешта из 18. у 20. век редитаљ се држи класичних решења.

"Одлучио сам да поставим представу, користећи сликану сценографију која прати добру, италијанску традицију. Сликане кулисе су лепе, сугестивне. 'Моћ судбине' тражи брзу промену а сликана сценографија то допушта. Ова сценографија, из педесетиих година, златног доба италијанске опере, на фестивалу Мађо музикале Фијорентина доживела је велики успех", истиче редитељ Алберто Палоша.

Улога Леоноре ди Варгас једна је од најтежих Вердијевих сопранских рола.

"Ова опера 'Моћ судбине' је за сладокусце и љубитеље опере јер пружа уживање у мелодијама, у драматском изразу који ти ликови носе", указује сопран Јасмина Трумбеташ Петровић, која носи улогу Леоноре ди Варгас.

Каже се, да није било Вердија, баритони не би имали посао – јер увек имају значајан ангажман.

"Ту има фантастичне музике, фантастичних радњи, ликови су добро настудирани, од аристократа до простог народа, сви су важни па и хор. Има балетских деоница, хорских деоница, сјајних солистичких партија, ансамбала, и то је већ довољан разлог да публика дође и погледа оперу", истиче баритон Миодраг Д. Јовановић, улога Дон Карлоса.

Исту представу са новим солистима публика може да чује 8. марта. Претходна постава из 2009. године, са акцентом на модерној режији, наступила је само три пута. Ова поставка враћа се традицији.

број коментара 0 пошаљи коментар