Племство духа – Милутин Радовановић

Реномирани српски научник – природњак, зоолог, херпетолог, академик, професор универзитета, члан Српске академије наука и уметности, аутор више књига, универзитетских уџбеника и приручника и велики популаризатор науке јесте Милутин Радовановић (1900–1968).

Рођен је у мачванском селу Табановић код Шапца. У родном месту завршио је основну школу, а гимназију, после дужег прекида школовања због породичних разлога, у Шапцу 1922. године. Велики утицај на њега оставила је хеленска филозофија, као и природне науке, посебно Дарвинова и Хекелова еволуциона учења што га је подстакло да упише биолошку групу Природно-математичког факултета Универзитета у Јени (Немачка).

Поред тога, постоји јако пуно писаног сведочанства о његовим студијама на Филозофском факултету Тирингијског државног универзитета у Јени (Немачка) и на Филозофском факултету Леополд-Францес Универзитета у Инсбруку (Аустрија) где је студирао један семестар посветивши се специјалној Зоологији и Великом зоолошком практикуму код специјалисте хидробиолога професора Адолфа Штојера (Steuer Adolf).

На Универзитету у Јени је дипломирао а и докторирао 1928. године, на тему "Отровни апарат змија, са посебним освртом на Naja tripudians" (Der Gift apparat der Schlangen, mit besonderer Berücksichtigung der Naja tripudians).

Након завршених студија, од 1929. године, почиње да ради као суплент и професор у неколико гимназија на подручју Србије и Црне Горе (Котор, Смедерево, Београд), годину дана (1931-1932) је провео и на Зоолошком институту Филозофског факултета Универзитета Краља Александра Првог у Љубљани, а потом је неколико година (1932-1938), као кустос, провео у Земаљском музеју Босне и Херцеговине у Сарајеву.

Указом Министарства просвете из 1938. године и на инсистирање истакнутог професора етнологије на Филозофском факултету, Боривоја Дробњаковића, постављен је за руководиоца Зоолошког одељења Музеја српске земље у Београду коме је поклонио своје збирке рептила, егзотичних змија и препарираних глава гмизаваца. Године 1941. постављен је за ванредног професора Пољопривредно-шумарског факултета Београдског универзитета у Сарајеву, а две године касније постаје доцент на Катедри зоологије Филозофског факултета Универзитета у Београду.

После Другог светског рата, захваљујући постигнутим резултатима и међународној научној репутацији, Милутин Радовановић постаје ванредни професор на Пољопривредно-шумарском факултету у Београду (1945). Године 1954. изабран је за почасног члана Академије за зоологију у Агри (Индија), а на предлог Природно-математичког одељења 1958. изабран је за дописног, а 1968. године и за редовног члана Српске академије наука и уметности, на одељењу за природно-математичке науке.

Држао је наставу на више факултета и универзитета у Југославији али и као гостујући професор, по позиву, на многим универзитетима у СР Немачкој. Сарађивао је са различитим научним и стручним институцијама у земљи и свету, учествовао у истраживачким експедицијама, био председник и члан Управе Српског биолошког друштва и један од оснивача Завода за заштиту и научно проучавање природних реткости НР Србије (1948), члан првог Стручног савета Природњачког музеја у Београду (1953), руководилац Херпентолошког одсека Института за екологију и биогеографију САНУ.

Погинуо је у авионској несрећи у Намбији 20. априла 1968. године заједно са члановима немачког зоолошког друшта, током научно-истраживачке експедиције.

Објавио је 47 стручних и научних радова, шест књига, две брошуре и велики број популарно-научних чланака од којих су многи објављени у иностраним часописима у Немачкој, Аустрији, Енглеској и Француској.

Др Георг Џукић, научни саветник института за биолошка истраживања у Београду, заједно са Ивом Савићем написао је опсежну биографију о Милутину Радовановићу, која је објављена у публикацији Живот и дело српских научника (Српска академија наука и уметности, Биографије и библиографије, књ.VII, 2001) која се налази и у фонду Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" у Београду.

Његов чланак "Трихтопере охридског језера и околине" објављен је у "Охридском зборнику. Књ. 1" који се такође налази у фонду Универзитетске библиотеке. Године 2007. основано је Српско херпентолошко друштво које носи његово име.

број коментара 0 пошаљи коментар