Годину дана од почетка сукоба на истоку Украјине

Пре годину дана почели су сукоби украјинске војске и проруских активиста на истоку Украјине у којима је погинуло више од 6.000 људи. Сукобљене стране углавном поштују примирје потписано у фебруару, упркос спорадичним окршајима.

Две недеље после руског припајања Крима, 6. априла 2014. проруски активисти заузели су седишта регионалне управе у Доњецку и тајне службе у Луганску, на истоку Украјине, што је означило почетак побуне против Кијева која је прерасла у рат, подсећа Бета.

Побуњеници су се супротставили прозападним политичарима који су дошли на власт у Кијеву после демонстрација које су довеле до пада проруског председника Виктора Јануковича.

Они се противе приближавању ЕУ и НАТО што желе нове украјинске власти и кажу да "фашистичка хунта" на власти у Кијеву угрожава становништво које говори руски на истоку земље.

Вође побуне убрзо проглашавају формирање "Народних република Доњецк и Луганск".

Неки побуњеници су за федерализацију земље са великом аутономијом у оквиру Украјине, други за независност, док неки заговарају припајање Русији као што је био случај са Кримом који је две недеље пре тога припојен Русији.

Припајање Крима Русији изазвало је највећу кризу између Русије и Запада од краја Хладног рата.

Многи градови на истоку Украјине прелазе под контролу активиста и групе наоружаних људи појављују се на терену. Кијев не реагује и даје утисак да више не контролише ситуацију у тој области која је и рударски и индустријски регион земље.

У побуњеничким зонама организује се референдум 11. маја и без изненађења већина се изјашњава за независност.

Кијев и Запад сматрају референдум неважећим.

Кијев средином априла покреће "антитерористичку операцију" да поврати изгубљене територије.

Први сукоби са жртвама догађају се 26. маја на аеродрому код Доњецка.

У Москви, Владимир Путин тражи да се сместа обустави ова казнена операција Кијева.

"Милиони Руса и људи који говоре руски живе у Украјини. Русија ће увек бранити њихове интересе", рекао је Путин две недеље пре почетка побуне.

Запад сматра да Москва настоји да по сваку цену спречи Кијев да се приближи ЕУ и НАТО.

Мало по мало, рат се шири на истоку где руски активисти заузимају већи
део територије наспрам неорганизоване украјинске војске.

Кијев и НАТО указују да из Русије стиже велики број борбених јединица, оклопних возила и топова преко границе коју делом контролишу побуњеници. Москва ово демантује и признаје само да се руски добровољци боре на страни побуњеника.

У јулу Кијев покреће офанзиву која изгледа преокреће однос снага, побуњеници напуштају своје упориште Славјанск и украјинска војска враћа стратешку луку Маријупољ на Азовском мору.

Малезијски Боинг је срушен 17. јула изнад зоне где се воде борбе на истоку Украјине.

Обе стране одбацују одговорност за рушење летелице у којој је погинуло 298 људи. Европљани тада одлучују да заједно са САД уведу санкције Москви која је прећутно оптужена да је обезбедила ракету којом су побуњеници могли да сруше авион.

Међутим крајем августа активисти крећу у контраофанзиву, слабе обруч око Доњецка и Луганска, прете Маријупољу и наносе велики пораз Украјинцима у Иловајску, граду на око 20 километара источно од Доњецка, где је убијено преко 360 украјинских војника а 180 се водило као нестало.

Високи званичник украјинских снага безбедности рекао је за Франс прес да је главни разлог за те поразе присуство руских трупа и да би без Руса украјинске снаге завршиле посао на истоку пре краја лета.

После више месеци дипломатских напора Кијев и руске снаге потписују у септембру прошле године у Минску споразум који предвиђа прекид ватре и даје главне црте политичког решења сукоба, са широм аутономијом за побуњеничке области.

Прекид ватре се међутим не држи дуго и сукоби се настављају, посебно око аеродрома у Доњецку који крајем јануара пада у руке побуњеника.

У фебруару француски председник и немачка канцеларка, Франсоа Оланд и Ангела Меркел, убеђују Владимира Путина и украјинског председника Петра Порошенка да поново потврде своју подршку споразумима из Минска и проглашава се нови прекид ватре.

То није спречило побуњенике да неколико дана касније заузму град Дебаљцево, стратешко место између Доњецка и Луганска после десетак дана сукоба.

Од тада је линија фронта замрзнута и прекид ватре се углавном поштује уз спорадичне сукобе.

 

број коментара 1 пошаљи коментар
(понедељак, 06. апр 2015, 15:24)
глас разума [нерегистровани]

конфликт који одлучује судбину света

Украјина је много више од обичног грађанског рата и зато ће потрајати прилично дуго, дуже него што сви очекују... јер ту се решава судбина света, то је полигон на коме западне снаге морају доживети тежак пораз, у супротном се свет стрмоглавом брзином креће у амбис. У Украјини данас је последњи бедем одбране од тоталитаризма и апсолутне власти мале групе људи над свим осталим што њима припада. У Украјини се мора поразити сва бахатост, сва похлепа, сва ароганција, неразумевање и ниподаштавање сввега што је другачије, различито. Ту се зауставља и пљачка и корупција и глад, јад и беда, све неслободе света су ту у улогу и талону. То је партија покера на све или ништа. Москва једноставно нема шта да изгуби, јер ако падне Доњецк пала је Русија...