Зна Баја шта ради

"Срби јесу мали народ, али већег између Беча и Цариграда немамо" – говорио је Никола Пашић, један од највећих српских државника и председник владе у најбурнијим и најсудбоноснијим данима кроз које је Србија прошла уочи, за време и после Великог рата.

Никола Пашић је рођен у Зајечару 18. децембра 1845. године у пекарској породици. У школу је кренуо веома касно, са једанаест година. Школовао се у време честих пресељења зајечарске гимназије, тако да је због школовања као ђак боравио у Неготину и Крагујевцу. Гимназију је завршио у 21. години, углавном са одличним успехом.

Технички факултет Велике школе у Београду уписао је 1866. године, а српска влада га је, као одличног студента, 1868. године упутила на школовање у Цирих где је студирао на Политехничкој школи.

За време боравка у Швајцарској био је близак Светозару Марковићу, али се касније разишао са њим. После једногодишње праксе на изградњи пруге Будимпешта–Беч, вратио се у земљу и, мада по образовању инжењер, најмање се бавио својом струком. У идеолошком смислу, прошао је кроз неколико фаза: у младости је био социјалиста и револуционар, у зрелим годинама борац за парламентарну демократију, док је у касним годинама постао конзервативац.

Био је вођа Радикалне странке – од оснивања до смрти. У 19. веку радикали су били углавном у опозицији, против Обреновића, а у 20. веку искључиво на власти.

Пашић је имао дуговечну (пола века) и веома бурну политичку биографију. Због покретања Тимочке буне био је осуђен на смрт, изгнан из земље. Од 1883. до 1889. године робијао је због увреде краља и учешћа у Ивањданском атентату 1899. године. Обављао је разне дужности – био је градоначелник Београда, народни посланик, председник Народне скупштине, дипломатски представник, преговарач на Конференцији мира у Паризу, председник владе (1891–1892, 1904–1918, са три краћа прекида, 1921–1926 са једним прекидом).

Долазак на власт династије Карађорђевић 1903. године, чији је приврженик био од почетка свог активног бављења политиком, био је прекретница у политичком животу Николе Пашића.

Као члан државног савета, потом министар иностраних дела и председник владе (од 1904. године), Пашић је коначно раскрстио са дотадашњим бурним политичким животом и одговорно, "пред историјом и задацима српства" утемељио аутентичан и модеран образац српске грађанске политике, која је умела да одреди, "повијајући се за догађајима европским", своје националне, економске и културне циљеве развитка, саобразно с позитивном традицијом, обликованом крајем XIX века.

Живот и дело Пашићево у периоду 1903–1918. године неодвојиви су од историјских догађаја, судбоносних за државу и народ, везаних за тај период, у којем је он био председник српске владе и креатор и модератор свих значајнијих политичких пројеката и акција. Мудро и дискретно у односу на будне очи великих сила, помагао је сваку југословенску акцију у Србији и српску пропаганду у Турској и Аустроугарској.

Изашао је као победник у Царинском рату са Аустроугарском (1906–1911), извукавши Србију из смртоносног загрљаја економске блокаде велике суседне империје и омогућивши српској привреди да се пробије "из балканског котла на светску пијацу". Помагао је културне и научне ствараоце, који су досезали светске врхове. Заговарао је политику "Балкан балканским народима" и омогућио да Србија постане јака и респектабилна војна сила, уважавана од моћних европских држава. У спољној политици ослањао се на Русију, а после Октобарске револуције на Француску.

Био је председник владе и министар иностраних дела у време балканских ратова и Првог светског рата, вршећи своју дужност на најбољи могући начин, у такорећи немогућим унутрашњополитичким условима и спољнополитичким околностима, директно и непосредно утичући на остваривање пројекта југословенске државе.

Иако је био за стварање југословенске државе, Пашић је као државник и дипломата био одговоран за судбину Србије и њене политичке интересе. Све што је чинио на том плану, предузимао је на начин којим је најбоље могао штитити интересе државе и владе на чијем челу је био.

Пашићу и дан-данас приписују идеју о "Великој Србији", али он тај термин никада није употребљавао, нити такву идеју заговарао, чак ни у тренуцима када су му то савезници нудили, ценећи да би се таква државна заједница у континуитету политички, војно и привредно исцрпљивала, помажући Србе у расејању, борећи се против јаке хрватске иреденте у Босни и Херцеговини и албанске на југу државе.

Опструиран на разним странама, чак и од самог регента Александра, Пашић се на њему својствен одмерен и упоран начин изборио за југословенску државу, првенствено унутрашњим снагама, с крајњим циљем да се у једној држави нађу уједињени сви Срби, дисперзирани и измешани са другим народима на готово целом југословенском простору.

Никола Пашић је био ожењен Ђурђином Дуковић, ћерком богатог тршћанског трговца житом. Венчали су се у Фиренци, у руској цркви, а не у Трсту, у српској, јер је тако желео младожења – да се не би многобројни Срби који живе у Трсту сјатили на дан венчања. Никола Пашић је имао сина Радомира и ћерке Дару и Паву.

На аудијенцији код краља Александра 9. децембра 1926. године монарх је изнео тешке оптужбе на рачун понашања Пашићевог сина и није му поверио нови мандат председника владе. Потрешен овим догађајем Пашић је изненада преминуо сутрадан, 10. децембра 1926, од срчаног удара, у 81. години живота. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

У народу је био познат по надимку Баја. Био је ћутљив по природи и имао је узречицу "овај". Радикали, који су га верно следили, његову политику су образлагали, или је бранили од критика, и изреком: "Море, остави, зна Баја шта ради."

Извор: Према биографским чланцима са интернет страница Задужбине "Никола Пашић" и "Знања".

број коментара 11 пошаљи коментар
(понедељак, 16. феб 2015, 08:15)
slavko radovanovic [нерегистровани]

"Zna Baja šta radi"

Čisto sumnjam da je Baja znao šta radi.A ako je znao onda zaista nema šta da se kaže.On je sinonim stradaja našeg naroda zajedno sa Karadjordjevićima izuzev samog Karadjordja.

(недеља, 28. дец 2014, 02:55)
Marko Amerikanac [нерегистровани]

Zbog te Jugoslavije

Nastrada nam toliki narod u Jasenovcu. I dan danas ima mnogih od nas sto vole tu Jugu, zbog te Juge smo platili skupu cenu. Posle Rusa, Jevreja i Poljaka ako se ne varam najvise je Srba nastradalo u Drugom svetskom ratu. Da se to nije desilo danas bi nas bilo oko 15 miliona. Ne ponovilo se nikad.

(четвртак, 18. дец 2014, 21:50)
anonymous [нерегистровани]

"..."

Da, zaista je najvaznije napraviti neku seriju o jednom od najvaznijih delova srpske istorije. Pa koliko ste jos optereceni s tim, ni ne znamo kako da to nazovemo.
Kada jedna serija, pogotovo serija, ili jedan cak dobar film, moze prikazati ono najvaznije iz istoriskih dogadjaja. Nikad, tako ucite nesto, sto se povrsno iznosi, pa prenostite jos povrsnije, razumeli krivo i sta znamo sta sve ne.
Pa citajte narode. Ne moraju se odmah procitati neki tomovi od 100 knjiga, ali pocnite od jedne knjige, koja opisuje dogadjaj u detalje, o kome se upravo prica. Nakon toga cete itekako imati pitanja i znatizelje, zasto je to bilo tako, pa pronaci sledecu knjigu.

(четвртак, 18. дец 2014, 21:30)
.. [нерегистровани]

..

још један за мене одличан текст, много занимљивих детаља сам прочитао у текстовима о Великом рату. Можда нека серија по њима да се направи, било би лепо, недостаје нам таквих серија, без разлога нашу историју препуштамо забораву.

(субота, 13. дец 2014, 18:17)
Петар [нерегистровани]

@@Велики политичар и

А границе и вештачки језик који су стварани у тој држави и систему се десило тако случајно? Масони су створили Југославију, баш та Британија коју спомињеш, а Комунизам су спровели Језуити(Ватикан). Уосталом истражите.....

(субота, 13. дец 2014, 18:09)
anonymous [нерегистровани]

Istorija !

Pozitivna ili negativna licnost vezana za nju, ratovi, ko sta i kako prezentira istoriju, kome se sta i koliko svidja је jedno, a drugo je da se od Istorije ne zivi! Zato istoriju treba arhivirati radi istine kako su ziveli nasi preci i nista drugo. Nama je potrebna buducnost za pokolenja i opstanak srpskog roda. Ma ko je taj sto Istoriju stavlja ispred danasnjice i sutrasnjice. Zasto tracimo dragoceno vreme sa osakacenim mozgovima. Pa tako samo pravimo Istoriju unapred. Pa od uspomena ma bilo kakve da su - ne zivi se ! Manimo se takvih svatanja, kao i idealisanja necega cega ne postoji, niti je ikada postojalo!Ako nam se nece napred i u bolje sutra, nepostoji ni Bog ni Alah ni Buda ni Manitu koji moze da nas spase od nestanka. Hajde da se osvestimo ili oprostimo !

(субота, 13. дец 2014, 17:23)
Влада [нерегистровани]

Неће бити

Прочитајте бар нешто из историје пре постављања оваквих коментара

(субота, 13. дец 2014, 17:19)
Anon Ymous [нерегистровани]

@Велики политичар и

Стварање Југославије по ставовима из 1918 је
најбоље што је могло да се уради тада, по угледу на оно што су урадили Енглези стварајући Британију у 18'том веку.
То што су силе Европе то схватиле као претњу и
касније решиле да је униште, а ми нисмо успели да
је одбранимо  није Пашићева кривица.

(субота, 13. дец 2014, 17:03)
Milan [нерегистровани]

...

Jugoslavija - bilo je lepo, kako bi tek bilo da je ne beše! A pored Karađorđevića najveći krivac je - Baja...

(субота, 13. дец 2014, 15:42)
anonymous [нерегистровани]

Велики политичар и једна велика мрља

... у његовој каријери: Био је учесник стварања Југославије.