Брејвик урачунљив!

Норвешки убица Андреас Беринг Брејвик неће бити проглашен неурачунљивим, јер је, како су закључили стручњаци, био свестан својих дела.

"Његов напад 22. јула био је толико детаљно испланиран да је готово немогуће да се ради о нападу суманутог човека", рекао је доктор Тарјеи Рајгнестад, водитељ норвешког одбора за форензичку медицину, преноси Телеграф.

У Норвешком правосуђу одбрана неурачунљивошћу захтева да оптуженик буде у стању психозе док извршава кривично дело за које је оптужен.

То, заправо, значи да је оптуженик изгубио контакт са стварношћу до те границе да више не контролише своја дела.

Доктор Рајгнестад тврди како психотична особа може чинити само једноставне радње, а сама вожња из Осла на оток Утоју на којем је Брејвик убио младе окупљене у кампу била би превише компликована.

Незапамћени злочин у Ослу и на острву Утоји отворио је стару дилему да ли треба вратити смртну казну, и то не само у Норвешкој, него и у још неки земљама на свету.

Грађани Норвешке траже да се поново врати смртна казна за монструма Андреса Беринга Брејвика, који је хладнокрвно убио 76 недужних људи, преносе агенције.

Према важећим законима у тој земљи, која је смртну казну укинула 1979. године, Брејвик може бити осуђен највише на 30 година затвора, и то уколико буде оптужен за злочин против човечности, односно 21 годину уколико буде одговарао за тероризам.

Расправе о поновном увођењу смртне казне, после злочина у Норвешкој, обновљене су и у неким савезним државама САД, јављају агенције. Повод за то је неколико тешких злочина за које је предвиђен доживотни затвор.

Према подацима "Амнести интернешенела", смртна казна је укинута у 139 земаља од укупно 192 земље на свету. У некима она постоји, али само на папиру и годинама се не извршава. Смртна казна најчешће се изриче за тешка убиства и за кријумчарење дроге.